Centar grada Vranja je i u oči ovog 8.marta, kada se slavi Međunarodni praznik Dan žena, prepun cveća. Njegovi proizvođači su se i ovoga puta potrudili da svojim mušterijama ponude najlepši asortiman rezanog i saksijskog cveća. Sa najboljom ponudom pred svoje kupce izašla je i Vinka Krstić, koja se odavno svrstala u red najpoznatijih proizvođača cveća u ovom gradu.

Ovoga puta ona je ponudila širok asortiman sobnog cveća počevši od procvetalih kaktusa i ljubičica do fikusa, filadendrona… Odlučila se za ovu vrstu cveća zato što ima odlučni prođu kod kupaca i zato što se veoma lako održava u kućnim uslovima. Prilagodila je i cene u skladu sa kupovnom moći svojih sugrađana, pa tako retko ko ode sa njene tezge praznih ruku.

To Vinku čini srećnom, baš kao i cveće koje proizvodi. Ona je cvećarstvu praktično posvetila čitav svoj život, a pogotovo od trenutka kada se razbolela od najteže bolesti. I tada nije htela da prestane da se bavi njime. Naprotiv, i pored teških terapija koje je morala da primi ona se trudila da njenom cveću ništa ne zafali.

„Znala sam i po mesec dana da budem na lečenju. A kada bih se vratila kući uvek bi me dočekalo moje cveće prepuno cvetova. Svaki bih pomirisala, nežno zagrlila i poljubila. I kad god bih to uradila osetila bih kako mi se snaga polako vraća“, kaže Vinka.

Ova žena tvrdi da cveće može da odgaja samo onaj čovek koji ume da voli. U tu grupu ljudi spada i ona i gotovo da nema vrste cveća koji ne može da odgaji u svojoj bašti i plasteniku. Iako je veoma privržena uzgoju cveća koje se nekada uzgajalo u starom Vranju poput starinske kavaljerke, ona se uvek trudi da postojeći asortiman cveća koga uzgaja obogati novim vrstama. Kaže da su sada na tržištu veoma tražene orhideje i pustinjske ruže, ali i bogumile, takozvano Božje cveće, koje raste veoma visoko i traži da bude zasađeno u velikim plastičnim sudovima.

„To je cveće kome ću da se posvetim u narednom periodu. Bogumilu su mi neki nudili za sadnju, ali nisam mogla to da uradim zato što nisam imala odgovarajući sud“, žali se Vinka i dodaje da u svom plasteniku za svoje mušterije odgaja nove sadnice limuna,lijander, belagone, viseće muškatle.

Sve njih je zajedno sa cvećem pripremljenim za 8. mart brižljivo je čuvala i štitila od hladnoće i mraza. Otuda je za ovaj praznik žena pred svoje mušterije iznela savršeno odgojeno cveće. To čini redovno u poslednji sedamnaest godina i nikada nije izostala zbog snega, vetra ili kiše. Kaže da su zarade od prodaje cveća nekada bile velike i da su jedni njeni prijatelji 1990. godine celokupnu zaradu potrošili na kupovinu novog „juga“.