Na samo nekoliko metara od ruševina koje su ostale nakon što je pre nešto više od deset dana u požaru izgoreo montažni objekat u kojem su se nalazila šest stanova u Nišu, i gde je živelo deset porodica, stanuje Violeta Stoiljković (59). U montažnoj kući koju je nasledila od majke živi bez struje, iako je dobila presudu u njenu korist, a posle požara smestila je i jednu od stanarki kojoj je izgoreo dom.

I posle dve nedelje, za predmetima od gvožđa koji su ostali posle ovog požara Romi i dalje dolaze, a Violeta se plaši za svoju bezbednost, jer, kako kaže, nema svetla ni struje i oko kuće je svuda mrak.

Kako je istakla, ona se uz komšije osećala bezbedno, a imala je i svetlost koja je prodirala iz njihovih stanova.

„Kuću sam nasledila od majke kada je umrla. Uložila sam i uvela vodu i kanalizaciju. Struju nemam šest godina. Bila sam na sud, donešene su presude u moju korist. Međutim, iz distribucije ne dozvoljavaju, kažu da oni odlučuju o tome“, rekla je Violeta i dodala da bi bilo dobro da Grad postavi bar jedan lampion jer će njoj mnogo značiti.

Violeta je, inače, zaposlena u Gerontološkom centru, a pored toga je i predsednica udruženja Etno art koje se bavi izradom različitih rukotvorina koje predstavljaju srpsku tradiciju i poseduje brojne zahvalnice.

„Vodu sam uvela, a sve perem ručno jer nemam struju da uključim veš-mašinu. Nekada je bilo svetlosti iz njihovih stanova, a ja sam svoje lampe punila kod njih ili na poslu, pa sam tako imala svetlost i unutra“

Stoiljkovićeva je nakon požara u svoj dom primila i komšinicu koja je jedina ostala sama i nema gde da ode. Većina porodica je smeštena u Sigurnoj kući i drugim gradskim ustanovama, ali za neke i nije bilo mesta.

Neda Stefanović, majka dvoje dece koja je sa suprugom živela u montažnom stanu kazala je juGmedii da porodično spavaju kod drugarice ili njene majke, ali da je škola njenom detetu daleko, te da od socijalne pomoću ne mogu da plate ni osnovne račune, a ni kiriju za stanove koje im Grad nudi kao pomoć.

„Snalazimo se. Kad sam pozvala za Sigurnu kuću nije bilo mesta. Nudili su nam u mesnoj zajednici, ali to je neuslovno. Jedna devojčica mi ide u školu, moram da je vodim čak iz Crvene zvezde. Nikakvo rešenje nemamo. Mi nemamo odakle te stanove da plaćamo, uz svu volju, nemamo sredstva. Ni do sad nismo imali ne znam za šta, kamoli za te troškove sad. Ovde smo bili nekako mirni i spokojni. Rekli su nam za kiriju od 7 do 8 hiljada. I ovde sam imala neke zaostale dugove, a kamoli tek sad da uđem u neku priču“, požalila se je Stefanović

Takođe, Violeta apeluje da se ovo ruglo, kako je nazvala ostatke posle požara, sredi, jer boluje od astme i smeta joj miris izgorenih materijala, ali kaže i da bi se na tom mestu mogle podići montažne kuće kako bi se porodice vratile svojim domovima.