NIŠ – Praksa da se objekti za potrebe zdravstva grade neplanski, dovodi do apsurdne situacije: po završetku izgradnje, zgrade propadaju jer nema dovoljno kadrova koji bi u njima radili, a ni novca za održavanje viška kvadrata.

Tako je i Zdravstvena stanica u Niškoj Banji završena još pre dve godine, ali još nije stavljena u funkciju, jer je za rad 22 lekara potrebno 200, a ne 1.200 kvadrata, koliko je sagrađeno. Slična je sudbina i Sportskog dispanzera kod hale „Čair“, od čak 2.000 kvadratnim metara, u kojem je nemoguće organizovati rad dva lekara – koliko RFZO propisuje za ovu ustanovu! Pri tome, pre šest meseci počela je izgradnja 48.000 kvadrata za potrebe novog kliničkog centra, u koji će biti uloženo 32 miliona evra, ali je pitanje ko će u njemu raditi, s obzirom na to da i sa sadašnjim prostornim kapacitetima ovoj ustanovi nedostaje najmanje 70 lekara. Ni novosagrađena klinika za kardiohirurgiju ne radi, jer Niš nema kardiohirurga.

Milorad Jerkan, direktor niškog doma zdravlja – u čijoj nadležnosti je i Zdravstvena stanica u Niškoj Banji, kaže da tom objektu nedostaje upotrebna dozvola, a još nisu obezbeđeni ni priključak za struju, ni podstanica za gas. Ovih dana raspisan je tender i on očekuje početak rada u oktobru…

– Suočavamo se sa velikim apsurdom, jer jednako nije lako organizovati rad ni kada imate manjak, niti višak kvadrature. U Niškoj Banji imamo odlično organizovanu zdravstvenu zaštitu i u postojećem objektu, pa nismo žurili sa preseljenjem. Realno, nije nam ni potreban toliki prostor koji treba održavati – ne krije zabrinutost direktor Jerkan koji smatra neprihvatljivim da, posle toliko uloženog novca, sagrađeni objekta služi kao „spomenik“.

Slična je situacija i sa monumentalnim Sportskim dispanzerom kod hale „Čair“.

– Kao profesor koji predaje Sportsku medicinu na fakultetu, ne mogu da kažem da takav objekat nije potreban gradu, ali kao direktoru Doma zdravlja predstavlja mi veliki problem. Po kriterijumima RFZO, na 100.000 stanovnika mogu zaposliti samo jednog sportski lekara. Pri tome, Niš ima dovoljno sportista kojima je potreban ovakav objekat, našim školarcima sve više trebaju sportski lekari, ali mi ne možemo da zaposlimo toliko medicinara. U praksi bi, naime, sa postojećim kadrovima, to značilo da dva lekara rade u 2.000 kvadrata. Zato mogu samo da pokušam nešto, kako bi šteta bila što manja, odnosno da osmislimo sadržaje kojima bismo popunili toliki prostor. Zasada, planiramo da tamo smestimo Ambulantu za toksikologiju, odnosno Centar za kontrolu dopinga, te hiperbaričnu komoru – kaže Jerkan.
Javna je tajna da su odluke šta će se i kada graditi političke, jer su besomučna „svečana otvaranja“ nezaobilazni dekor svake predizborne kampanje. Tako je i Zdravstvena stanica u Niškoj Banji već dva puta otvarana, a tri prethodna ministra rado su se fotografisala ispred Klinike za kardiohirurgiju. Podsetimo još jednom: ona ne radi jer nema kadrova!

– Ne može se dovesti u pitanje da li Nišu, kao univerzitetskom centru i sedištu ustanove od tercijalnog značaja za čitavu jugoistočnu Srbiju, treba novi klinički centar. Ali, u ovom trenutku imamo manjak od 70 lekara, a prosečna starost lekara u KC je 56 godina – navodi pomoćnik direktora Kliničkog centra u gradu na Nišavi Saša Živić.

POSEBAN problem u oragnizovanju rada u postojećim i novoizgrađenim objektima predstavljaju i formalno-pravne prepreke. Jer, Zdravstvena stanica u Niškoj Banji i Sportski dispanzer u nadležnosti su lokalne samouprave, dok je za klinički centar i kardiohirurgiju „zadužena“ Republika.

(Kraj)VEČERNJE NOVOSTI