Devetnaestogodišnja devojka koja je sinoć nastradala u Nišu kada je pala sa oko 15 metara visine dok je snimala klip za društvene mreže, samo je jedna od žrtava koje su izgubile život zbog lajkova.

Prema podacima, od 2011. do 2017. godine 259 ljudi poginulo je zbog selfi fotografija. Zbog toga, istraživači Američke nacionalne medicinske biblioteke preporučuju da se na mestima koja mogu biti opasna po život uvedu “zone bez selfija”.

Pod takva mesta spadaju planinski vrhovi, visoke zgrade i jezera, jer je na takvim lokacijama zbog selfija stradalo najviše ljudi.

Društvene mreže postale su sastavni deo svakodnevnog života ne samo mladih. Nije ni čudo, stoga, da se za dobru fotografiju ili snimak odlučuju na nesvakidašnje poteze – nesvesni rizika.

Psiholozi upozoravaju da mladi u tom uzrastu imaju potrebu da se dokazuju. Kažu da njima stvari poput dobrog video-klipa i nisu toliko nebitne, koliko zapravo jesu, te da oni nisu svesni rizika u koji se upuštaju.

U Srbiji, slučaj u Nišu nije prvi. U oktobru prošle godine pronađeno je telo M. R. (27) koji je stradao prilikom pada sa jedne litice u ponor dubok 200 metara na Tari. Prema informacijama koje su tad preneli mediji, penjući se uz Taru krivudavim putem od jezera Perućac ka Mitrovcu, M.R. je sa još dvojicom prijatelja zastao na jednoj krivini da se fotografišu.

Tokom 2011. bile su samo tri vesti o ljudima poginulim tokom pravljenja selfija, da bi taj broj porastao na više od 90 tokom 2016. i 2017. godine.

Ipak, istraživači tvrde da bi stvarni broj smrti od selfija mogao da bude mnogo veći jer zvaničnici često ne saopšte uzrok smrti.