Počeli smo davne 1964. godine kao starački dom, a danas smo Ustanova za odrasla i starija lica koja ima 180 ležajeva i koja brine o svojim zavisnim, poluzavisnim i nezavisnim korisnicima, rečeno je danas na proslavi 54. rođendana ove ustanove u Leskovcu.

„Danas sve češće deca ne žive sa roditeljima. Rade po ceo dan. Nemaju vremena da ih obiđu niti dovoljno para da plaćaju nekaga ko će brinuti o njima, pogotovo ako je reč o dementnim ili jako starim ljudima. Najbolje rešenje za njihovo zbrinavanje jeste naša ustanova, ali su zato i liste čekanja ogromne“, objašnjava direktorka Ustanove za odrasle i starije Leskovac, Gordana Savić.

Direktorka Savić istakla je na današnjoj proslavi rođendana da je ova ustanova postigla mnogo u domenu pružanja usluga korisnicima trećeg doba.

„Dobijamo novi izgled i spolja i iznutra na radost naših korisnika, trudimo se da ovo bude njihov pravi dom, da tamo što lepše i bolje provedu svoju starost“, kazala je ona.

Prvi čovek Leskovca je nalasio da je briga o starima obaveza kako upošljenika ove ustanove tako i svih nas.

„Potrebno je mnogo pažnje, ljubavi, nežnosti i upornosti da bi se naši sugrađani u trećem dobu osećali ugodno. Svake godine mi kao Grad ulažemo značajna sredstva, svake godine se vide značajni pomaci napred. Ustanova je uz našu pomoć rekonstruisana od poda do krova, preko stolarije, zidova, sanitarnih čvorova, izolacije, solarne energije“, nabrojio je gradonačelnik Goran Cvetanović.

OD SITORINJSKOG DOMA DO MODERNE USTANOVE

Bogati leskovački trgovac Gavra Čuljković je 1933. godine testamentom odvojio 150.000 tadašnjih dinara za podizanje doma za iznemogle starce. Sledeće godine u aprilu dom je sagrađen na Hisaru.

Prvi stanovnici Doma bila su tri starca, a najstariji od njih imao je 105 godina. Dom se izdržavao od pomoći opštine ili bogatih Leskovčana u novcu ili hrani.

Dve godine kasnije podignut je drugi sirotinjski dom od sredstava iz sirotinjskog fonda opštine. On se nalazaio u varoškom Špitaljskom groblju sa deset odeljenja i kupatilom. Služio je kao utočište za siromašne i iznemogle starce i starice, ali i za nezbrinutu decu.

Posle drugog svetskog rata Dom staraca radio je ponovo na Hisaru sve do 1948. godine kada je rasformiran, a štićenici upućeni na zbrinjavanje u Doma staraca u Aleksandrovcu kod Požarevca.

Skupština grada Leskovca sagradila je novi Dom staraca 1962. godine i zgrada je predate na korišćenje Centru za socijalni rad. Zbog zemljotresa u Skoplju 1963, prvi stanovnici Doma bili su evakuisani građani Skoplja.

Dom staraca je u ovoj zgradi definitivno konstituisan oktobra 1964. godine, a prve korisnike primio je 1. marta 1965. godine. Tada je dom raspolagao sa 60 postelja.

Tokom decenija je ostao u ovoj zgradi, širio se, menjao imena, ali i danas brine o onima kojima je pomoć neophodna.