Muškarci ulaze u brak u proseku sa 34 godine, žene sa 31. Više od polovine ispitanih mladih uzrasta 19-35 godina iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca, nemaju partnera. Dok jedni imaju romantičnu viziju braka, za druge je odlazak kod matičara sinonim za gubitak nezavisnosti, pokazuju poslednji podaci istraživanja.

 Kako te stavove obrazlažu i da li mladi danas sve kasnije stupaju u  brak? Može li rodna ravnopravnost da bude prepreka za odluku o formiranju porodice? Istraživanje koje bi moglo da da odgovore na ova pitanja urađeno je na uzorku osoba uzrasta od 19 do 35 godina iz pomentih gradova.

Više od polovine njih su sami, odnosno nemaju partnera. Šta kažu žene, a šta muškarci i u čemu je najčešće problem za stupanje u brak?

„Istraživanje koje je urađeno bilo je podrška mladim istraživačima sa Instituta. U pitanju su istraživanja sa mladima iz Kragujevca, Beograda i Novog Sada. Romantična vizija i shvatanje braka vezana su za neka lepa i pozitivna osećanja i iskustva, koja mladi imaju iz svojih porodica porekla. Važnu ulogu u shvatanju braka ima i emotivna dimenzija, da se on sklapa iz ljubavi. Važni su ekonomski aspekti kao i sigurnost“, istakla je istraživačica i naučna saradnica Instituta društvenih nauka Ankica Šobot, mentorka pomenutog istraživačkog projekta.

Kako brak shvataju žene, a kako muškarci?

Kada je u pitanju shvatanje braka kod žena u odnosu na shvatanje braka kod muškaraca, Šobot ističe da se uočava razlika u stavovima.

„Devojke su se pitale zbog čega se granica ulaska u brak stalno odlaže i pomera. Čeka se nezavisnost, naročito kod devojaka. Mladići su naglasili da nisu spremni za brak. To je najčešće bio njihov odgovor“, rekla je Šobot.

Muškarci pred matičara staju, u proseku, sa 34 godine, a žene sa 31. Samo pet godina ranije muškarci su u brak ulazili sa 33 godine, a žene sa 29 godina.

Da li je brak gubitak nezavisnosti?

„Postoji kriza partnerstva, očekivanja i rodnih uloga kod devojaka i mladića. Očekivanja kod devojaka su da njihovi partneri budu uključeni i u roditeljstvo i podelu kućnih poslova. U uzorku smo imali mladića kojima to odgovara i koji su spremni na to, ali isto tako, postojali su i odgovori mladića u kojima se vidi nerazumevanje šta to zapravo podrazumeva ravnopravna podela uloga unutar partnerstva ili porodice“, kaže Šobot.

Ističe i da je rodna ravnopravost važan segment u percepciji braka kod mladih, kod mladića, kao i kod devojaka.

„Rodna ravnopravnost je važna iz tog razloga jer se danas odvijaju promene u procesu obrazovanja, zaposlenosti žena… Žene su sve više visoko obrazovane, na tržištu rada su, žele da rade. Što se tiče zaposlenosti žena, tu postoji pozitivan stav i kod mladića i kod devojaka, s tim što možda od strane mladića postoji više nerazumevanja – normalno im je da žena radi, ali normalno je i da ima sve ostale uloge u porodici“, rekla je Ankica Šobot.

(RTS)