Kao što se ni za šta ne može naći početni uzrok u beskrajnom nizu uzroka i posledica, koji seže tamo negde do Velikog praska (koliko je zasad pretpostavljeno), tako i ja ne mogu dokučiti uzrok zbog koga u gluvo doba noći sedim i pišem o vitezovima vina… Odnosno, o raspevanoj i ponesenoj, a opet romantičnoj i viteški dostojanstvenoj večeri vitezova vina, na dan Vinskog bala 2019. u Vlasotincu.

„Muzičari, biće da je to“ – pada mi na pamet. Goropadno-zanosno razigrali su stare pesme i sve uvukli u vrtlog boemskog derta.

Svirci moji, još je rano, tek je ponoć tu

svirajte mi polagano, uspavajte nju

Propio sam tri imanja, još me gleda iz čokanja

pustite je neka spava, lijepa je u snu

(Naučio samda muzički doživljaj ne možeš dočarati nabrajajući naslove pesama, zapravo, uopšte rečima. Ali ako već imaš potrebu za tim, možda je bolje izvući neki stih nego nabrajati pesme.)

Da, muzičari svakako.Ali neko se potrudio da dovede baš te i takve muzičare, i te i takve goste, spremne da zarone i prepuste se vrtlogu.

Naravno, domaćin! Vlasotinački vinski viteški red „Simeon“! On mora biti uzrok pre ovog prvog.

Međutim, ni on nije dovoljan kao krajnji uzrok.I pre njega postoji nešto, a to je neko ko već postoji da bi došao da bude takav gost: to su vinski viteški redovi Srbije – Subotice, Titela, Vršca, Bajše, Beograda, Kragujevca, Paraćina, Aleksandrovca…Opet, i vinski viteški redovi imaju svoj uzrok nastanka – svoje vitezove. Po svemu, vitezovi su uzrok pre svih drugih.

Ovde sam skoro zadovoljan. Tako je, baš vitezovi, takvi kakvi su, oni su glavni razlog što sada sedim i pišem, umesto da spavam.

Viteški duh, ta skoro zaboravljena stvar (ne samo kod nas u Srbiji), golica maštu i sećanja na davno prohujala vremena. Ne, ne mislim na vremena pradavnih vitezova, već na vremena kada smo čitali drugačije bajke, bajke o prošlosti, u kojima je viteštva bilo napretek.

Još više od toga, osećamo čežnju za viteškim duhom, u današnje vreme, kad naša deca i unuci gledaju (šta bešečitanje?) savremene bajke, bajke o budućnosti (!?). Da ne budem shvaćen pogrešno, ima viteškog duha i u savremenim bajkama, ali nekako je čudno raspoređen, među depersonalizovanim maskiranim ljudskim likovima i personifikovanim robotima.

Čežnjo, ti naslado patnjom, znamo mi koliko vrediš! Znamo da si samo kratka postaja na putu napuštanja predmeta čežnje, ali… opet… teško je ne zastati i ne popiti kafu na toj postaji…ili čašu vina…

Ove večeri,viteškog duha bilo je svuda oko nas. Ne u mašti i sećanju, ne u čežnji; bilo ga je tu među nama, moglo se plivati u njemu.

Da, reći će zluradi poklonik bajki budućnosti, lako je izigravati viteza uz pesmu i vino.

Ne, reći ću ja, nije lako. Ni u kojoj situaciji nije lako biti vitez. Pa vi ste najbolji dokaz za to. Tužno vas je gledati i kad pijete i kad pokušavate da pevate. Mislite da ste ljudi budućnosti zato što ste izgubili prošlost. Bludite u ničemu, bez prošlosti i budućnosti, i oglašavate neviteštvo za ideal. Vas uče lepom ponašanju kao algebri, jednačini sa mnogo nepoznatih, koju morate silom da nabubate ne bi li zadržali pravo da bludite; a vitez, dragi moji, vitez lepo ponašanje ima u krvi.

Tja, ene viteza gde baulja kraj Vlasine – ne da se zluradi. Preterao sa svojim božanstvom – vinom… baš mu je neko ponašanje.

E da vidiš, i jeste mu ponašanje. Valja ispoštovati svoje božanstvo, nekad i preterivanjem. Ali vitez i kad pretera sam baulja, ne skače drugima na glavu. I njegovo božanstvo nije samo vino, ti jadni, neuki stvore, čije jedino božanstvo je novac. Viteška božanstva su dame, umetnost, nauka, dostojanstvo…. i vino, dakako. Vino sublimira, vino je viteški mač koji vitez viteški koristi i, isto tako viteški, pokušava neuke da nauči svojim veštinama.

Ali avaj, teško ide ovo poslednje. Kao što rekosmo, viteštvo je u krvi, ne da se naučiti.

Otkad je sveta, podeljeni smo na vitezove i nevitezove.

(U zahvalnost i podršku pređašnjem Velikom majstoru i osnivaču vinskog viteškog reda „Simeon“ Sretenu Milenkoviću Bati,kancelaru Petru Đeliću i sadašnjem Velikom majstoru Svetislavu Petroviću Šterki)

Nebojša Ivanović

Podrum majstor vinskog viteškog reda „Simeon“, Vlasotince