Vlada Ilić može prerasti u brend Vlasotinca i Leskovca kao što je Vajfert za Pančevo ili Dunđerski za Vojvodinu

Maša Pevac je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Dobitnica je nagrade „Vitomir Bogić“, za najboljeg mladog radio autora u 2017. godini. Saradnica je dramske redakcije Radio Beograda, a u okviru serijala Zvezdani časovi, posvećenog izuzetnim istorijskim ličnostima, napisala je drame о Đorđu Stanojeviću, pod nazivom „Astrofizičar koji je elektrifikovao Srbiju“ (između ostalog i hidrocentralu u Vučju) i Vladi Iliću – „Od gradonačelnika do neprijatelja naroda“.

Razgovarali smo sa Mašom Pevac o motivima za pisanje drame o Vladi Iliću, da li postoji mogućnost da se ta drama izvede u pozorištu, kako ona kao dramaturg gleda na seriju „Bilo jednom u Srbiji“…

Zašto ste se odlučili da pišete radio-dramu o Vladi Iliću?

Svoja prva saznanja o Vladi Iliću stekla sam čitajući članak o najdugovečnijim životinjama Beogradskog zoološkog vrta i zanimljivostima iz istorije ove institucije. Osnovni podaci o njegovom radu bili su dovoljni da stvorim sliku o preduzimljivom gradonačelniku, koji je na više načina zadužio Beograđane.

Kasnije sam pozvana od strane Dramske redakcije Radio Beograda da napišem biografsku radio-dramu o jednoj izuzetnoj ličnosti iz domaće istorije. U prvoj fazi rada, sačinili smo spisak od preko dvadeset zaslužnih ličnosti.

Među njima se našao i Vlada Ilić, a nakon detaljnijeg upoznavanja sa biografijom, odlučila sam da pišem o njemu.

Na mene je posebno snažan utisak ostavio tragičan kraj njegovog života. Sa druge strane, gledajući očima dramaturga, ova okolnost poslužila mi je kao potka za dramu. Takođe, pri izboru sam se vodila i time da je kroz sudbinu protagoniste neophodno ispričati i priču o jednom vremenu. Bilo mi je važno da sagledam u kojoj meri su kulturno-istorijski tokovi i dešavanja u zemlji, a i šire, uslovili sudbinu glavnog junaka. I moram priznati da je to bilo ključni faktor.

Trudila sam se da dočaram poletne godine nakon Velikog rata, obnovu i izgradnju zemlje, razvoj industrije, čija su perjanica bili članovi porodice Ilić, a najpre Vlada – a onda, kao protivtežu tome, prikažem krah, koji je usledio izbijanjem Drugog svetskog rata, i kako se ova svetska tragedija kao lavina obrušila na Vladu Ilića i sve ono što je gradio i stvarao, s puno ljubavi i truda. Iz svega navedenog, njega, kao istorijsku ličnosti nije bilo teško preoblikovati u dramsku.

Pišući o Vladi Iliću pred sobom sam imala istinite izvore koji su po dramskoj snazi prevazilazili svaki plod moje mašte. Kao izuzetno vredan izvor poslužilo mi je recentno delo Saše Z. Stankovića: “Vlada Ilić – Prvi moderni gradonačelnik Beograda”, koje mi je, između ostalog, omogućilo uvid u delove transkripta sa njegovog suđenja. Sa druge strane, služila sam se fikcijom gradeći odnos Vlade Ilića i kneza Pavla. Obojila sam ga određenim karakteristikama koje nije posedovao, a sve u svrhu građenja dramskog naboja.

Kako je izgledalo snimanje drame i ko su bili Vaši saradnici? Neke zanimljivosti koje biste podelili sa čitaocima? 

Imala sam veliku sreću što sam sarađivala sa sjajnim urednikom Dramske redakcije Radio Beograda, Vladimirom B. Popovićem. U procesu pisanja, svojim indikacijama pomogao mi je da tekst prilagodim radijskom formatu. Osim toga, kao urednik serijala Zvezdani časovi, režiju je poverio Ivanu Pešukiću, koji odlično poznaje mogućnosti radija. On je tekstu prišao sa svojom, autentičnom vizijom, skrećući mi pažnju na to šta je još potrebno popraviti i izmeniti… Ujedno, i glumci su, zahvaljujući tome, dobili interesantan pisani predložak za svoju igru. Inače, moj deo posla je prilično usamljenički, obično se završava za radnim stolom. Vrlo retko prisustvujem snimanjima u studiju. Sa druge strane, pažljivo i kritički slušam realizovanu radio-dramu. Kada je reč o drami „Vlada Ilić – od gradonačenika do neprijatelja naroda”, skrenula bih pažnju na odličnu glumačku podelu, dinamiku drame i interesantna zvučna rešenja, koja su na poseban način doprinela građenju dramske radnje. Izdvojila bih izvedbu Ivane Popović, u ulozi spikerke sa radija, i Predraga Bjelca, u ulozi Vlade Ilića.

Uloge u drami o Vladi Iliću: Predrag Bjelac, Sanja Radišić, Siniša Ubović, Aleksandar Alač, Bojan Žirović, Ivana Popović, Milorad Damjanović, Vladimir Tešović i Aleksandar Božović.

Da li postoji mogućnost da drama bude prikazana u nekom pozorištu? 

Postojala je početna inicijativa da se dobiju potrebna sredstva za realizaciju, ali se još nisu stekli uslovi da ova drama bude prikazana na sceni nekog od pozorišta u Srbiji. Postavljanje dramskog teksta na scenu uslovljava mnogo različitih “spoljnih” faktora. Bez obzira na to, u pitanju je tema koja bi osvetlila određene “slepe tačke” nacionalne istorije iz perioda pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata. Između ostalog, ovaj komad bi široj publici pružio mogućnost da sagleda sa više strana bespravni postupak denacionalizacije privatne svojine, kao i njegove tragične i dalekosežne posledica na sudbine unesrećenih.

Gledajući današnjim očima, uviđamo da je ovaj proces išao ruku pod ruku sa temeljno planiranom “intervencijom” nad kolektivnim sećanjem i brisanjem pojedinih važnih ličnosti i događaja sa stranica naše istorije.

Šta mislite da to bude neko pozorište van Beograda, možda u Leskovcu? 

Nema sumnje da su stanovnici Leskovca i Vlasotinca, rodnog grada Vlade Ilića, najsvesniji veličine doprinosa i snage uticaja koji je višečlana porodica Ilić izvršila na razvoj industrije i trgovine, najpre na području jugoistočne Srbije, a potom i cele Kraljevine Jugoslavije. Oni najbolje poznaju istoriju porodice Ilić i sudbinu njenih članova. Zbog toga bi bilo veoma lepo ukoliko bi postojala mogućnost da ovaj komad nađe svoje mesto baš u sklopu repertoara Narodnog pozorišta Leskovac.

U umetničkom smislu, bio bi pravi izazov i velika odgovornost igrati ovaj komad pred publikom Jablaničkog kraja, jer bi njen kritički sud bio najmerodavniji.

Svi znamo za izreku „što južnije, to tužnije“. Da li bi popularizacija priče o Vladi Iliću pomogla razbijanju predrasuda o Leskovcu i Vlasotincu, generalno o juguistoku Srbije?

Da može da je čuje izreku „što južnije, to tužnije”, mislim da bi Vlada Ilić ostao u čudu. Jer, Leskovac njegovog vremena bio je tako živ i bio motor industrijskog progresa cele zemlje, ovenčan epitetom “Mali Mančester”, dok je rodno Vlasotince još od turskog doba negovalo zanatstvo. Ovi gradovi su predstavljali ponos Kraljevine Jugoslavije.

Nažalost, situacija se preokrenula. Navedene predrasude samo su plod dugogodišnjih ekonomskih neprilika jugoistoka i juga Srbije, dok mali broj ljudi spori kulturno-istorijski značaj ovih delova naše zemlje.

Verujem da bi popularizacija priče o Vladi Iliću i porodici Ilić, i njen prodor do šire publike, samo skrenuli pažnju na lokalne vrednosti ovog kraja, kao i na činjenicu da se mentalitet ljudi Vlasotinca i Leskovca nisu promenili – da ih ne napuštaju preduzimljivost i inovativne ideje, iako su se okolnosti promenile.

Kao što je Đorđe Vajfert za Pančevo, ili porodica Dunđerski za Vojvodinu, tako i porodica Ilić može prerasti u simbol ili, popularno rečeno – “brend” Vlasotinca i Leskovca. I to ne samo kroz naučne i umetničke radove, već i putem inicijativa u oblasti turizma.

Primer za to bi bile edukativne turiskičke šetnje koje bi, na primer, vodile “tragovima pionira tekstilne industrije” u Leskovcu, kroz posete objektima, koji su pripadali članovima porodice Ilić – kao što su kuća Sotira Ilića, Vladinog brata, ili fabrike. Sličan koncept mogao bi da se primeni i u Beogradu.

Obilasci objekata, koje su izgrađeni, u ne tako dugom periodu mandata Vlade Ilića (1935-1939), a na njegovu inicijativu, samo bi skrenuli pažnju šire publike, na javni značaj njihove namene i danas.

Pošto je aktuelna serija „Bilo jednom u Srbiji”, kakav je Vaš utisak o njoj? 

Seriju “Bilo jednom u Srbiji” pratila sam sa velikim interesovanjem, jer tematizuje period cvetanja različitih zanatskih grana i trgovine u jednoj maloj sredini, i na lep, gotovo bajkovit način, govori o društvenom progresu, kreativnim snagama i preduzimljivosti, koji se u ljudima bude nakon mučnih godina Prvog svetskog rata. Meni je bilo zanimljivo što su prikazani začeci organizovane proizvodnja u jednoj štofarskoj zanatskoj radionici, i stvaranje uslova za razvoj industrijske proizvodnje, u oblasti tekstilne industrije.

Mislim da ova tema do sada još nije bila zastupljena u srpskoj kinematografiji.

Upoznajemo se sa dva mlada čoveka koji “sanjaju velike snove”, od kojih jedan stasava u filmadžiju a drugi u industrijalca. Linija radnje koja prati pionira filma često odnosi prevagu nad pričom o razvoju proizvodnje materijala po ugledu na mančesterski štof. To ne umanjuje kvalitet serije, posebno zbog domišljatosti i humora od kojih je sazdan lik Dine, u izvođenju glumca Nemanje Oliverića.

Međutim, motiv rađanja filmske umetnosti u jednoj lokalnoj sredini, tematski predstavlja opšte mesto. Nasuprot tome, tema razvoja proizvodnje rafiniranih tkanina, u teška vremena, uz oskudna finansijska sredstva, i samo zahvaljujući pojedinačnim inicijativama, specifična je za Leskovčane.

Stoga je ovoj liniji radnje, po mom mišljenju, trebalo dati više prostora. Moj opšti utisak je da su autori serije težili “univerzalnom pristupu”. Tako je i Leskovac, iako vrca od života, postao samo “jedan manji grad na jugu Srbije”, pa su i naravi likova, kao i njihovi problemi, donekle izgubili svoje lokalne boje.

Link radio-drame „Vlada Ilić – od gradonačenika do neprijatelja naroda”: https://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/4669214/masa-pevac-vlada-ilic—od-gradonacelnika-do-neprijatelja-naroda.html

 

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare