Nakon dostavljenog izveštaja Uprave carina o izvozu Vlada Srbije odobrila je preraspodelu nerealizovane količine ulja po izdatim dozvolama za maj. Dopuna odluke o privremenom ograničenju izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda neće uticati na snabdevenost domaćeg tržišta uljem, tvrde nadležni.

„Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je preraspodelu kako bi se omogućila realizacija zaključenih ugovora, imajući u vidu da se izvoz iz logističkih razloga odvija otežano“,  navodi se u saopštenju vlade, piše Politika.

Posle prošlonedeljnog odobrenja da se izvoznicima žita spoje tromesečne kvote, što je donelo više predvidivosti u njihovom poslovanju, sada je usvojena i inicijativa proizvođača i izvoznika rafinisanog ulja.

Očekuje se rod suncokreta od oko 735.000 tona, što je ekvivalent oko 350.000 tona ulja, a u Srbiji se potroši maksimalno 100.000 tona

Podsetimo, zbog naglog i čestog poskupljenja zejtina (u jednom trenutku boca ulja pojedinih proizvođača koštala je i do 220 dinara) cene su ograničene krajem 2021.

Uz brašno, pšenicu i kukuruz, rafinisano suncokretovo ulje dodato je na listu proizvoda za koje se privremeno zabranjuje izvoz sredinom marta ove godine, da bi u aprilu bile uvedene kvote. Od 1. maja industriji je data mogućnost da izvezu osam miliona litara ulja mesečno.

Udruženje „Žita Srbije” objavilo je nedavno da su sredinom ovog meseca zalihe rafinisanog i nerafinisanog ulja u skladištima bile između 40.000 i 45.000 tona. Skladišta uljara bila su popunjena od 85 do 100 odsto što, kako su objasnili, nije dobro jer ulje koje stoji gubi svoje karakteristike.

Procena stručnjaka jeste da se ove godine očekuje rod suncokreta od oko 735.000 tona, što je ekvivalent oko 350.000 tona suncokretovog ulja. Ovo je znatno više od domaćih potreba jer se kod nas godišnje troši između 80.000 i maksimalno 100.000 tona.

„Značajne su i zalihe prošlogodišnjeg suncokreta jer su uljare prošle godine nabavile više sirovine nego što im je bilo potrebno“, izjavila je nedavno Sunčica Savović, direktorka tog udruženja.

Inače, upravo je ovo udruženje u proteklom periodu predlagalo modifikaciju kvota koje bi omogućile bolju organizaciju logistike, s kojom u poslednje vreme ovaj sektor ima velikih problema.

Pšenica novog roda – 38 dinara za kilogram

Sredinom ove nedelje, s prvim otkosima, primetna je povećana ponuda novog roda pšenice, objavila je u poslednjem izveštaju novosadska Produktna berza. Novi rod nudi se s većim procentom proteina, od 14 do 15 odsto. Berzanski ugovori za pšenicu iz 2022. zaključeni su po ceni od 38 dinara za kilogram, bez PDV-a, za žito s minimum 15 odsto proteina.

Istovremeno, navode analitičari, tražnja za starim rodom žita bila je mala iako je ono bilo jeftinije nego protekle nedelje.