Narodni poslanik Tamara Milenković-Kerković iz Niša obrazložila je juče da je vladajuća većina odbila predlog za izmenu Zakona o udžbenicima kojim se predviđaju besplatni udžbenici za sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji a koji je pre više od sedam meseci Poslanička grupa Dveri – Patriotski blok predala u skupštinsku proceduru.

Istakla je da je vladajuća većina odbila da se ovim izmenama zakona omogući ukidanje više nepravdi prema roditeljima i deci u Srbiji kao i da se zaštiti nacionalni interes Srbije.

“Besplatnim udžbenicima za sve učenike u Srbiji omogućilo bi se ovo pravo za svu, a ne samo decu iz Beograda i opština sa punim budžetima. U Srbiji ne sme da bude dece prvog i drugog reda i ne mogu deca iz Beograda da imaju besplatne udžbenike, užinu i vrtiće, dok roditelji dece unutrašnjosti Srbije, a naročito sa siromašnog jugoistoka Srbije, sa mukom plaćaju udžbenike svojoj deci”, navodi Milenković-Kerković.

Kako dalje kaže, ivim predlogom poslaničke grupe Dveri – Patriotski blok bilo je predviđeno i da se udžbenici izuzmu iz isključive sfere profita na tržištu udžbenika u Srbiji vrednom 70 do 100 miliona evra, a koje je vlast predala stranim kompanijama iz Nemačke, Slovenije i Hrvatske.

“Nekada dominantan Zavod za udžbenike danas pokriva samo 3 posto srpskog tržišta udžbenika. Motiv ovog predloga o besplatnim udžbenicima za svu decu u Srbiji bio je ukidanje još jedne velike nepravde – da osiromašeni roditelji u Srbiji uzimaju skupe kredite da bi za svoje đake kupili udžbenike. Treća velika nepravda koju su obe izmene trebale da ukinu je da u Srbiji više ne smeju postojati deca prvog i drugog reda. Velika je nepravda da deca iz Beograda dobiju i besplatne udžbenike, užinu i vrtiće, dok deca iz unutrašnjosti ništa od toga nemaju. Po čemu su deca iz Beograda i opština koje imaju sredstva za kupovinu udžbenika bolja od dece sa siromašnog juga Srbije koji se demografski najbrže prazni?”, pitala je narodna poslanica.

Ovim odbijanjem da raspravlja o besplatnim udžbenicima za svu decu, smatra ona, vladajuća SNS većina odbila je da građanima Srbije i deci Srbije obezbedi ekonomsku zaštitu koju je omogućila stranim izdavačima, investitorima i uopšte strancima u Srbiji.

Miodrag Stanković:  Pare iz budžeta Grada koje se troše na kazne preusmeriti na besplatne udžbenike i vrtiće

Grad Niš godišnje plaća ogromne iznose po osnovu naknadu štete, dugova, ujeda pasa lutalica. Ukupna vrednost sporova, na osnovu predmeta Osnovnog suda u Nišu iznosi oko 260 miliona dinara. Od 2015. do sada stoji preko hiljadu nerešenih predmeta, navodi Miodrag Stanković iz Koalicije Niš – Moj Grad.

Objašnjava da je budžetom za 2023. godinu predviđeno oko 102 miliona dinara za naknadu štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa, kao i da je za istu poziciju je u 2022. godini bilo predviđeno 75 miliona, u 2021. godini 57 miliona, a u 2020. godini 52 miliona dinara, što znači da se taj iznos udvostručio u odnosu na period od pre tri godine- rekao je Miodrag Stanković odbornik skupštine grada Niša.

„Grad Niš godišnje izdvaja između 80 i 100 miliona dinara po osnovu naknade štete zbog ujeda pasa i mačaka lutalica.  Milijardu dinara je isplaćeno iz siromašnog budžeta Grada Niša za ove namene u prethodnih 10 godina.  Za te pare je moglo mnogo toga da se uradi”, rekao je odbornik Skupštine grada Niša Miodrag Stanković.

Smatra da se rešenje za to se krije u izgradnji azila za pse i mačke lutalice u Nišu, koja bi koštala, po proceni nadležnih, oko 200 miliona dinara, ali aktuelna vlast već godinama unazad to izbegava da stavi na dnevni red.

“Sve to govori da su Gradske uprave jako loše organizovane i da novac koji se koristi za naknadu šteta može mnogo drugačije da se koristi.  Tražio sam da se obezbedi 232 miliona dinara za kupovinu besplatnih udžbenika osnovcima, a toliko novca odlazi na kazne svake godine”, kaže on.

Podseća da će Grad Beograd, od 1. septembra obezbediće besplatne udžbenike za svu beogradsku decu, koja pohađaju osnovne i srednje škole na teritoriji Beograda.

“Grad Beograd je obezbedio novac za svu predškolsku decu, koja će biti subvencionisana sa 100 odsto, nevezano od toga da li idu u državne ili privatne vrtiće.  Zašto Niš ne bi po uzoru na Beograd obezbedio novac za te namene? Građani Niša nisu građani drugog reda“, dodao je Stanković.

Naglaša da je niški budžet jako siromašan, da nije ni razvojni, ni socijalni.

“Ne može da bude razvojni kada je tri puta manji od budžeta Novog Sada. Nije ni socijalni jer kategorije koje se odnose na socijalno ugrožene nisu kakve smatramo da treba da budu.  Građani moraju da znaju kako se troši njihov novac i da prate u svakom trenutku šta se sa njihovim novcem dešava. Grad bi trebalo da izdvoji novac za aplikaciju za mobilne telefone, preko koje bi građani mogli da prate u svakom trenutku na šta se troši njihov novac.  Vlast se u ovih deset godina netransparentno ponaša i novac se troši nedomaćinski, a na ovaj način bi građani imali uvid u to kako se troše pare, imajući u vidu da budžet pune poreski obveznici i da je to budžet Nišlija“, zaključio je Stanković.