Vladica Stanković, hvatač zmija iz Vladičinog Hana i predsednik Udruženja za zaštitu gmizavaca i životne sredine “Poskok”, je najtraženiji čovek u Pčinjskom okrugu tokom letnjih meseci kada gmizavci u potrazi za hranom zalutaju i u domove ljudi. Toliko je tražen da ima dana kada mu se usija telefon od poziva građana. Tako je bilo i prošlog petka kada je imao pet intervencija u jednom danu.

Sa svim zmijama koje je tamo zatekao lako je izašao na kraj jer mu je poslednjih godina, ovaj posao postao uža specijalnost. I dok ih je on praktično golim rukama hvatao, ljudima koji su ga pozvali u pomoć je bila muka od tolike njegove prisnosti sa zmijama. Tako je nedavno reagovao i jedan njegov Hančanin kada ga je pozvao da ga otarasi gmizavca koji se neopaženo ugnezdio u njegovu prodavnicu. Neočekivanog mušteriju vlasnik ove prodavnice je primetio kada je heo da zatvori radnju. I ovde je Vladica zahvaljujući svom dugogodišnjem iskustvu u hvatanju zmija uspeo iz prodavnice da izvuče neotrovnog smuka dugačkog metar i po, koji se udobno smestio između kablova motora frižidera gde mu je očigledno, bilo toplo.

Zmije hvata golim rukama

Ovaj neobičan hobi kojim se Vladica bavi petnaest godina učinio je da se on u svakodnevnom životu razlikuje od običnih ljudi. Ovo i ne treba da čudi jer on za razliku od njih zna da komunicira sa zmijama, a što mu je omogućilo da ih hvata golim rukama.

“Njihovu ćud sam do tančina proučio iz literature i to koristim u akcijama kada ih hvatam. Sam sam napravio hvataljke i sebi olakšao posao u hvatanju otrovnica”, priča Vladica.

Iako se jedini u Pčinjskom okrugu bavi hvatanjem zmija, proteklih godina je stigao da se odazove na svaki poziv. Bio je i na Koridoru 10 kod Mominog kamena da uhvati opasnog poskoka koji se ugnezdio u žičanoj armaturi i onemogućio radnicima da rade svoj posao. Uspešan je bio i u hvatanju smuka od dva metra u autobusu „Niš – ekspresa“ koji je isprepadao putnike. Sedam neotrovnih stepskih smukova izvadio je iz bunara porodice Miljković u selu Bigla kod Vladičinog Hana.

Većina je bila dugačka i do dva metra tako da im niko i kada ih je Vladica izvadio nije smeo da priđe blizu. Ni za pedalj se nisu pomerili bliže i kada ih je uredno složio oko ruke.

Bio je svojevremeno od pomoći i noćnom čuvaru Komunalnog preduzeća „Komrad“ u Vranju kada mu se zmija dugačka od dva metra, u stražarskoj kućici, uspuzala na rame. Ovaj čovek ju je sklonio sa ramena misleći da se radi o bubašvabi. A kada se ona teško stropoštala na pod pored peći, shvatio je da ovde nije reč o bubašvabi. Ovo pogotovo kada je upalio svetlo i na podu ugledao zmiju. Smirio se tek kada se pojavio Vladica koji mu je saopštio da zmija ne pripada otrovnicama.

Zmije nikada ne napadaju prve

Ovakvih i sličnih intervencija je bilo mnogo u njegovoj karijeri i on nikada nije došao u iskušenje da ubije zmiju koju je uhvatio pa čak i kada se radilo o otrovnici.

„Ne treba ih ubijati jer zauzimaju značajno mesto u prirodi baš zbog toga što tamane glodare i druge štetočine koji se veoma brzo razmnožavaju.  One će vam same dati do znanja da su u vašoj blizini i nikada vas neće prve napasti. Zato kada se nađete blizu njih udaljite se odmah, ali bez naglih pokreta. Ona će tada sama otići na svoju stranu i neće vas povrediti“, savetuje Vladica.

Kada ima slobodnog vremena on obavezno ode na neko mesto za koje zna da je prirodno stanište zmija da vežba hvatanje.

Oči u oči s otrovniciama

„Kada se na ovako pustim mestima nađem sam sa njima, oči u oči, imam priliku da ih bolje upoznam. Kako koju uhvatim, posle kraćeg razgledanja, odmah je pustim na slobodu. Sve ono što o njima na ovakvim mestima naučim obavezno primenim u mojim intervencijama. U tim slučajevima zmijama uvek priđem kao prijatelj i one to osete. Obavezno pogledam i da li se radi o otrovnici i pratim na koji način se ona kreće. A kada utvrdim sve što me zanima skoncentrišem se na hvatanje. To činim bez naglih pokreta koji mogu da uplaše zmiju i aktiviraju odbrambeni mehanizam da krene u napad.“, kaže ozbiljno Vladica.

Ovaj čovek koga mnogi u šali zovu i kraljem zmija se sa posebnom pažnjom odnosi prema otrovnicama. U Pčinjskom okrugu od otrovnica se mogu naći poskok i šarka, a Dolina Pčinje koja se nalazi u blizini manastira Svetog Prohora Pčinjskog prirodno je stanište prugastog smuka i šilje, jedinstvenih vrsta zmija u Srbiji.

Kada nije na ovakvim intervencijama, u slobodno vreme Vladica provodi vreme u kuhinji. Kulinarstvo je njegova velika ljubav i on se njoj predaje u potpunosti kad god se nađe pored šporeta.