Knjiga „Prilozi za istoriju fudbala u Nišu kroz staru štampu iz 1933. godine“ izašla je u izdanju Istorijskog arhiva u Nišu, a priredili su je Maja Kitanović i Boban Janković, viši arhivski saradnik Istorijskog arhiva. Tim povodom razgovarali smo sa mladom vlasotinačkom istoričarkom kako je došlo do realizacije ovog izdanja, kao i koji su njeni profesionalni planovi.

Uvodni deo monografije upoznaje čitaoce sa gotovo svim sportskim udruženjima, koja su svojim trajanjem oplemenjivala društveni život tadašnjeg Niša. Pojašnjeno je kakav je bio socijalni milje: kakav se rivalitet stvara na relaciji radnički – građanski klubovi, koji su sportovi pobuđivali pažnju javnosti i slično.

„Knjiga je nastala proučavajući staru štampu koja se čuva u Istorijskom arhivu u Nišu, inspirisani filmom „Montevideo, Bog te video“, želeli smo da široj javnostn predstavimo kako je izgledao fudbalski život u Nišu u međuratnom periodu. Za 1933. godinu smo se odlučili zbog toga što je to jedina godina međuratnog perioda za koju su sačuvani svi brojevi „Niških novina“, dok su za sve ostale godine sačuvani samo fragmentarni podaci. Posebno nas je impresionirao stil pisanja niških sportskih novinara. Tekst je prenet u izvornom obliku, tako da se mogu videti arhaični izrazi sportskih termina koji su primenjivani u fudbalskom svetu u međuratnom periodu, kao na primer loptačka tehnika, ofsajt, hends – igranje rukom, for – umesto centrafor, golman je nazivan vratarom“, primećuje Maja Kitanović .

Ono što knjigu čini zanimljivom današnjem čitaocu jesu i zanimljivi opisi i lična zapažanja novinara Marka Radenkovića, koji je pratio sve utakmice odigrane u Nišu i čiji su izveštaji korišćeni za pisanje ove monografije.

„Posebnu pažnju privlači socijalna dinamika između navijača i fudbalera. Fudbalski navijači, posebno na jugu zemlje, predstavljeni su kao ostrašćeni ljubitelji sporta: ljudi koji su se svojim klubovima davali nesebično u materijalnom i emotivnom smislu. Interesantan je i odnos između sudija i igrača, kao i sudija i publike. Ono što daje posebnu draž fudbalskom životu međuratnog perioda jeste odsustvo profesionalizma, igrači su u to vreme fudbal igrali iz ljubavi prema sportu, a ne iz ličnih interesa“, ističe mlada istoričarka.

Prva promocija je održana_u Istorijskom arhivu Niš i izazvala je veliko interesovanje posetilaca, što je autore učinilo ponosnim i dodatno ih inspirisalo.

„Dalji planovi su nam da nastavimo sa prikazom fudbalskog života u Nišu u međuratnom periodu. Polako počinjemo sa pripremama nove monografije koja bi obuhvatila 1934-1935. godinu, za koju se nadamo da će ugledati svetlost dana naredne godine. U planu nam je da proučavanje fudbalskog života u Nišu zaokružimo periodom okupacije za vreme Drugog svetskog rata (1941-1944) i da na taj način dočaramo čitaocima koliko je fudbal bio važan Nišlijama“, otkriva nam autorka monografije.

Pošto Maja Kitanović radi u OŠ „Siniša Janić“ u Vlasotincu, ona ima i lične planove vezane za njen zavičaj.

„Istorija je neiscrpna priča i zagonetka sa brojnim zanimljivostima, ali ako mene pitate, volela bih da jednog dana napišem lokalnu istoriju naše varoši, o Vlasotincu i njegovim znamenitim ličnostima, ljudima koji su ostavnli trag svog postojanja, jer verujem da je bilo mnogo takvih i da će ih tek biti“, rekla je naša sagovornica.

Na kraju, mlada istoričarka ima potrebu da zahvali onima koji su pomogli da knjiga izađe na svetlost dana.

„Glavni idejni tvorac za pisanje ove monografije svakako je kolega Boban Janković, viši arhivski saradnik Istorijskog arhiva u Nišu, kome dugujem posebnu zahvatnost što je baš mene izabrao za svog saradnika. Iskoristila bih priliku da se zahvalim direktorki Istorijskog arhiva u Nišu, gospođi Snežani Radović, koja je imala razumevanja za naš rad i nesebično nam izašla u susret za štampanje ove monografije, recenzentu knjige, Srđanu Tomiću, publicisti iz Zaječara“, zaključila je Maja Kitanović.