Rano jutros u Kliničkom centru u Nišu preminula je Danijela Lepojević iz Vlasotinca u svojoj 43-oj godini života, posle dvadesetodnevnog lečenja od temperature i borbe da bude primljena na bolničko lečenje. Njen suprug Dragan kaže da su u Nišu uzeti brisevi ali da ni ona ni on nisu dobili informaciju da li je ili nije imala virus koronu.

„U otpusnoj listi piše da je umrla od upale pluća. Dok je mogla telefonom da komunicira rekla je da joj je bris uzet prekjuče, ali nije znala da li je uzorak testiran i da li je ili nije imala koronu. Ne znam ni ja, niko mi ništa nije rekao, niti me zvao da i ja budem testiran“, priča ožalošćeni suprug koji je pod sedativima.

Priča o ovom tragičnom slučaju, o ženi koja nije imala takozvane pridružne bolesti, potvrđuju glasine sa juga i jugoistoka Srbije da se pacijenti s povišenom temperaturom šetaju od jedna do druga vrata, sve dok ne dođe do izrazito loše kliničke slike.

Danijela je radila u fabrici „Gruner“ u Vlasotincu sa oko 600 radnika, odakle je zvanično obolelo dvoje radnika od virusa korona. Ona nije ušla u statistiku jer nije bila testirana.

„Moja supruga dobila je malo povećanu temperaturu pre 20 dana. Popila je ’pancef’, temperatura se spustila i otišla je da radi, u trećoj smeni. Međutim, temperatura se ujutru popela do skoro 40 stepeni.  Javila se u Dom zdravlja u Vlasotincu, snimali su joj pluća i uradili analizu krvne slike koja nije bila najbolja. Uputili su je u leskovačku bolnicu, gde je posle 6 do 7 sati čekanja na otvorenom primljena kod lekara, pregledana i vraćena kući sa prepisanim ’longacefom’ i drugim lekovima“.

„Kako je moguće da mlada i zdrava osoba u 21.veku umre od upale pluća?“

Danijela je sve vreme bila na bolovanju i pila prepisane lekove, ali je temperatura, uprkos „longacefu“, najačem leku protiv upale pluća, temperatura i dalje rasla.

Ponovo se javlja Domu zdravlja u Vlasotincu i ponovo biva prebačena u Leskovac, gde je ovoga puta bila smeštena na Grudnom odeljenju, a odatle istoga dana je upućena u Klinički centar Niš.

„Tamo su dva sata čekali u sanitetu leskovačke bolnice, sve dok medicinska sestra, koja je bila u pratnji, nije slagala da je pacijentkinja u sanitetu njena sestra“, priča Dragan.

Disala je uz pomoć kiseonika. Juče joj je suprug odneo toalet papir i „labelo“ za osvežavanje usana jer je u porukama samo to tražila.

Poslednju poruku poslala je ćerki sinoć oko 18 sati. Ćerka je pitala da li stavlja „labaelo“. Usledila je samo kratka poruka: „Stavljam“, i ništa više. Jutros je umrla u 4,30 sati.

„Ogorčen sam na državu i na sistem, tražim snagu u sebi da preživim tragediju, još je ne nalazim pa se ispomažem bromazepamima. Nadam se da ću pronaći tu snagu, nadam se da ću preživeti zbog naše dve ćerke i da ću uspeti da im budem i otac i majka“, priča ovaj Vlasotinčanin koji je jutros izgubio suprugu.

U Fabrici „Gruner“ su takođe iznenađeni smrću svoje radnice. Ranije je doneta odluka da se ne radi od ponedeljka, a sve vreme, kako tvrdi jedan od rukovidilaca, poštovane su sve mere zaštite, poput propisanog rastojanja na radnom mestu, dezinfekcija i ostalo. Takođe, bio je smanjen broj radnika u proizvodnim pogonima.

Danijela nije jedini tragični slučaj, jedina osoba koja je umrla bez da je poznato da li je testirana. U Vlasotincu je pre nekoliko dana umro muškarac rođen 1971.godine, automehaničar, čija je supruga u momentu njegove smrti imala temperaturu.

Do ove porodice nismo mogli da dođemo. Neke od komšija tvrdile su da je imao koronu, a drugi da je imao temperaturu, da je šetan od jednih do drugih vrata i da je preminuo od upale pluća. Njegovi prijatelji su ga oplakivali na društvenim mrežama. Zasigurno, njegovo ime se ne nalazi u statistici umrlih od virusa korone.