Milka Dimanić – devojka iz Vlasotinca koja je sa 17 godina krenula u rat zbog ideala, a umrla daleko od kuće, u tuđini, ne dočekavši pravedniji svet. Danas njeno ime nosi samo jedan vrtić, a ni tačan grob joj se ne zna, kao da sećanje na nju bledi zajedno sa snovima koje je imala.

Jedina institucija u Vlasotincu koja nosi ime neke Vlasotinčanke jeste Predškolska ustanova „Milka Dimanić“. Sama ta činjenica pokazuje da je reč o ženi bitnoj za lokalnu istoriju.

Većina starijih Vlasotinčana zna da je o nekoj partizanki iz jedne od najstrijih familija u varoši. Na internetu ništa o njoj ne možete naći, osim jednog pasusa na sajtu PU „Milka Dimanić“. Čak ne postoji nijedna njena fotografija, a da ne pričamo biografiji.  Za prikupljanje podataka o njoj mogu pomoći njeni rođaci koji su brojni u Vlasotincu i lokalna izdanja knjiga o Drugom svetskom ratu iz SFRJ. To su u stvari dve knjige u kojima sve napisano može stati na pola kucane strane. Dok je njen stariji rođak Miloš Dimanić, detaljno opisan u više knjiga i na internetu. U okviru stalne postavke Zavičajnog muzeja posvećene Drugom svetskom ratu nalaze se dve fotografije Milke Dimanić.

Rodbinske veze Dimanića partizana objasnio mi je Vladan Dimanić. Čak četiri člana ove familije su poginuli u borbi protiv fašizma i svi imaju svoju ulicu u Vlasotincu. Najpoznatiji je Miloš Dimanić, koji je proglašen narodnim herojem i po njemu je  dobila ime nekad jedna od najvećih vlasotinačkih fabrika. Poginuo je 3. maja 1944. na Korubama kod  crnotravskog sela Brod u borbi sa Bugarima. On je Milkin brat od strica. Godine 15. septembra 1943. poginula je i Zagorka (Zaga) Dimanić u Trgovištu u borbi sa Bugarima. Ona je takođe Milkina sestra od drugog strica i po njoj je nazvana ulica u Vlasotincu. Sreten Dimanić je rođeni Milkin brat, kojeg su streljalji Nemci kao maloletnika 18.  januara 1943. godine u Orašju. Tada je uhapšeno više desetina Vlasotinčana među kojima je bio i Uroš Dimanić, otac  Sretena i Milke. Po Sretenu je nazvana jedna ulica, kao i jedano manje preduzeće koje je doduše odavno propalo.

Zorka U. Dimanić rođena je 1924. godine u Vlasotincu, a njeno konspirativno ime bilo je Milka, jer su partizani skrivali svoj pravi identitet kako bi zavarali neprijatelja. Odrasla je u siromašnoj radničkoj porodici. Završila je domaćinsku školu u rodnom mestu.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine, kao jedna od dve žene među ukupno 22 borca. U akcijama koje je u Vlasotincu izvodila skojevska organizacija učestvovala je do septembra 1942. godine, kada je stupila u Babički partizanski (NOP) odred, u kojem je, među nekoliko stotina boraca, bilo svega 19 žena. Bila je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) za vlasotinački srez i sekretar Poverenstva SKOJ-a za Babičko 1943. godine. Već krajem te godine završila je u Crnoj Travi kurs za rukovodeći kadar, što potvrđuje da je bila planirana za neku visoku funkciju nakon rata. Pominje se u borbama oko Vlasotinca, Leskovca, Pirota, Crne Trave…

Po oslobođenju Vlasotinca u jesen 1944. godine, Milka Dimanić odlazi na dužnost prvog sekretara opštinskog rukovodstva SKOJ-a u Vlasotincu. Bila je članica Antifašističkog fronta žena (AFŽ). Zbog narušenog zdravlja tokom rata, 1946. godine odlazi u Švajcarsku na operaciju pluća. Posle operacije je preminula, a sahranjena je 22. jula 1946. godine u Švajcarskoj. Tako se završava jedan mlad, tragičan život — u 22. godini.

Povodom desete godišnjice oslobođenja Vlasotinca (1954), na njenoj rodnoj kući postavljena je spomen-ploča. Po njoj je nazvana i jedna ulica u varoši na Vlasini. U Vlasotincu postoji desetak spomen-bista muškarcima učesnicima Narodnooslobodilačke borbe, ali nijedna nije posvećena nekoj ženi. Da jeste — svakako bi to bila Milka Dimanić.

Kada je 1978. godine počeo da radi vrtić u Vlasotincu, nazvan je po Milki. To je učinjeno u znak zahvalnosti njoj lično, ali i njenoj porodici, koja je u Drugom svetskom ratu dala četiri mlada života — među njima je dvoje maloletnika.

„Skupština opštine i Skupština Samoupravne interesne zajednice dečje zaštite donele su odluku o osnivanju prve ustanove za decu, pod nazivom: Dečji vrtić „Milka Dimanić”. Dečjem vrtiću je dato to ime u znak sećanja na mladu i hrabru devojku Milku Dimanić iz Vlasotinca, istaknutu skojevku i borca Babičkog odreda”, piše na sajtu Predškolske ustanove.

Tokom istraživanja o Milki Dimanić naišao sam na neke neproverene informacije — na primer, da je stupila u borbu zbog zaljubljenosti u jednog partizana, ili da je ranjena prilikom oslobođenja Vlasotinca. Međutim, kako su to samo glasine, ne želim o tome detaljnije da pišem.

Od 1990-ih godina do danas, prisutno je preispitivanje uloge partizana u Drugom svetskom ratu, što je legitimno, jer su pojedini istorijski podaci decenijama bili prikrivani. Ipak, kada je reč o Milki Dimanić, njen značaj za lokalnu istoriju Vlasotinca nije sporan. Već time što je, kao maloletna devojka, stupila u borbu za slobodu i narušila zdravlje tokom rata — što ju je ubrzo i koštalo života — njen tragičan život zaslužuje da ne bude zaboravljen.