U drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka, fudbal u Leskovcu i okolini uzima zamah i sve brži razvoj. U to vreme, jedan od učenika leskovačke gimnazije,  poreklom iz bojničke porodice Stojanović (Sima) donosi prvu fudbalsku loptu  u Bojnik i sa drugarima organizuje klub pod imenom Sportski klub „Bojnik“.

Prema nekim podacima, prvi fudbaleri bili su: Nikolić Vlajko i Anđelković Velimir (golmani), Stojanović Sima (kapiten), Đenić mile, Stanković Stojan, Cvetković Aleksandar, Marković NIkodije, Nikolić Živojin, Petrović Blagoje, Krstić Trajko, Zdravković Trajko i Ivanović Rade a igrali su i Stanimir Veljković  Zele, Dodić Radovan, Milićević Milovan, Nikolić Dragan, Denić Jordan…

Zahvaljujući entuzijazmu Sime Stojanovića, koji je 1935. godine osnovao Sportski klub Bojnik, fudbalski klub Pusta Reka će naredne godine proslaviti punih 90 godina postojanja.

U prvih 90 godina mnogo je igrača koje pustorečani pamte i prisećaju ih se sa setom i uglavnom završavaju rečima – „e, to su bila vremena“, i nastavljaju priču o Pustoj Reci i fudbalu.

Jedan od igrača koji su  ostavili dubok trag u omiljenom klubu svih pustorečana, svakako je i Vlastimir Janković, među ljubiteljima fudbala poznat i pod nadimkom Šop, koji  je celu svoju fudbalsku karijeru, počev od pionira 1974. godine pa do poslednje utakmice koju je odigrao 1995. godine proveo u Pustoj Reci, noseći kapitensku traku punih devet sezona (1986.-1995. godine), da bi u verovatno najtežem periodu po klub (1993-1995) bio i trener-igrač.

This slideshow requires JavaScript.

U razgovoru sa Jankovićem za Jugmediu još jednom je potvrđeno izuzetno poštovanje koje među pustorečanima, koji vole fudbal, izaziva pominjanje imena Stanoja Petkovića Taneta.

Kao i svima, prva asocijacija na najveća fudbalska imena je „Tane, majstor“, i baš tim rečima i Vlasta Janković krenuo je da nabraja imena ljudi koji su obeležili istoriju pustorečkog fudbala, a onda dodaje Pericu Stojanovića iz Đinđuše, koji je nastupao za Rad u Beogradu, Bogoljuba Bobana Ranđelovića, u pustorečkom kraju poznatog kao Sadik koji je u zapaženoj karijeri nastupao i za grčki Pierikos, a po okončanju karijere nastavio da živi i radi u Grčkoj.

O sebi, Janković je rekao najmanje, a na moju konstataciju da je govorio na terenu samo se nasmejao i rekao: Ako tako drugi kažu….

Iz razgovora došlo se i do informacije da je bilo punuda da karijeru nastavi u nekom drugom klubu u nekom višem rangu, ali Vlasta  to ostavlja nedorečenim rečima: „Više sam voleo Pustu Reku i Bojnik.“

Janković ističe da je, u vreme kad je on počinjao, bilo mnogo više dece i mnogo više talentovanih igrača, sa žaljenjem naglašavajući da bojničko fudbalsko čedo nema dovoljan broj igrača da popuni klupu  na fudbalskoj utakmici, ali da poseduje kvalitet koji je iznad Jablaničke okružne lige Zapad, gde se sada nalazi na samom vrhu tabele posle odigrane polusezone.

Bivši kapiten redovno posećuje utakmice koje Pusta Reka igra na domaćem terenu i analizira igru sa još nekolicinom bivših fudbalera, pri tom dodajući da povremeno pogleda utakmice i mlađih kategorija i da je zapazio nekoliko talentovanih klinaca, posebno ističući Davidovića, Mihajlovića,  Sejdića i još jednog dečaka za koga nije mogao da precizno da podatak o prezimenu.

Na moju konstataciju da pomenuta trojica ne igraju za Pustu Reku već za školu fudbala „Lider“ u Leskovcu samo odmahuje glavom.

Pred kraj razgovora dolazimo do teme koja svakome ko voli fudbal, a živi ili je živeo na području bojničke opštine, izmami osmeh na lice i izazove možda najlepše uspomene.

Letnja fudbalska liga, opštinska liga Bojnik je nešto što svakome od njih budi najlepše uspomene i najdraža sećanja.

Potpisnik ovih redova seća se jednog detalja iz propozicija ovog takmičenja, iz polovine osamdesetih godina. Pisalo je da igrači mogu da i igraju u patikama ili bosi, što je svakako nesvakidašnje, ali i govori o volji i želji da se nastupa za svoje selo.

Janković se priseća da su kao deca navijači nosili transparente, a da je na utakmicama bilo mnogo više gledalaca nego što ih sada ima na nekim zvaničnim utakmicama.

This slideshow requires JavaScript.

Pored, prema njegovom mišljenju idealnog tima Puste Reke, za kraj razgovora, bivši kapiten i trener, podseća na jubilej koji Pusta Reka treba da proslavi u narednoj godini i izražava nadu da će sadašnje rukovodstvo kluba naći načina da na neki način ukaže poštovanje igračima koji su, na svoj način, ostavili trag u klubu.

Jankovićev idealan tim, preneto njegovim rečima: Ninko, Džaman, Šače, Miklja, Bara, Krsta, Vlasta, Sijalica, Deki, Seća, Kvačka.