Taj čudesan molekul H2O omogućava ćelijama da se obnove i očiste od toksičnih materija. Kao što voda čisti telo spolja, tako ga čisti i iznutra. Svaka čaša čiste vode koju popijemo putuje do ćelija u organizmu koje propuštaju čistu vodu kroz svoje membrane i otpuštaju toksine i štetne materije. Tako svakodnevno pomažemo našim ćelijama da se očiste i obnove.

O značaju vode za ljudski organizam, razgovarali smo sa lekarima, primarijusom Miomirom Prokopovićem, načelnikom Službe nefrologije i Miodragom Miladinovićem, specijalistom za bolesti srca i šefom Koronarne jedinice i intenzivne nege Opšte bolnice Leskovac

Prokopović ocenjuje da vodu često pijemo manje nego što je potrebno da održimo zdravlje i tako dovedemo organizam do stanja dehidracije.

„Voda je za telo izvor važnih minerala i elektrolita. Nema energetsku vrednost, oslobađa organizam od štetnih materija, reguliše telesnu temperaturu, olakšava probavu, a kožu održava zdravom i lepom. Potrebe za vodom povećane su u toplijim mesecima i prilikom fizičke aktivnosti“, kaže naš sagovrnik.

Često smo u dilemi koliko dnevno treba piti vodu, a Prokopović kaže da je potrebno onoliku količinu koliko izgubimo u toku dana mokrenjem, disanjem i znojenjem.

„Kada su velike vrućine to se podrazumeva, naročito kada imamo na umu da se u takvim uslovima i gubi više tečnosti. Predlog je nefrologa, da u toku dana osoba popije više od litar i po tečnosti, kada su vrućine te količine idu i do dva i po litra vode“, kaže Miomir Prokopović.

On naglašava da je primereno potrebama našeg organizma  ustvari obična voda. Zahtev lekara je da svakog jutra treba popiti čašu obične vode.

Telo pati bez vode

“Najbolje je da tešnost koja se unosi bude voda, a ne gazirani ili zaslađeni sokovi. Gazirana pića mogu u maloj količini, recimo jedna čaša da osveže, međutim u većoj količini mogu da štete jer imaju dosta soli, šećera, zaslađivača, a i sigurno da ne mogu da utole žeđ ili da nadohnade tečnost koja je potrebna organizmu. Nije dobro da se odjednom unese tečnost u velikoj količini zato što to opterećuje druge organe, ne samo bubrege, naročito kod osoba koje pate od drugih bolesti, kao što su srčana oboljenja“, upozorava.

Nedostatak vode u organizmu nije dobar, naglašava.

„Gubitak ili nedostatak vode u organizmu nije dobar ne samo za bubrege već za ceo organizam, za bilo koji naš sistem. To se tako prenosi na organizam, da u takvim slučajevima dolazi do dehidracije, odnosno gubitka tečnosti. Tečnost koja je prvo potrebna šalje se u mozak, onda bubrezima, srcu i svim ćelijama. Ako bilo koja ćelija ostane bez vode, ona umire. A to nije dobro“.

Posebno su od dehidratacije ugroženi ljudi koji tokom letnjih vrućima, kakvu preživljavamo ovih dana naročito onih koji su izloženi suncu ili radovima na visokim temperaturama.

„Oni gube veliku količinu tečnosti i njihov organizam je ugrožen ukoliko se ona unosom ne nadohnadi dovoljno.Takve osobe treba da unesu i više od dva i po litra tečnosti. Praktičan savet je u ovakvim uslovima nositi sa sobom flašicu obične vode“.

Voda sa česme često je zdavija od flaširane

„Naša voda za piće je zdrava, ona je stalno kontrolisana i preporuka je da se upravo ona pije. Voda iz česme je često zdravija nego flaširana voda, koja može dugo da stoji, negde van ili čak na suncu i da promeni svoj sastav, zbog plastike ili neke druge ambalaže. Moja i preporuka lekara  je da slobodno pijete vodu sa česme. Voda iz bunara uvek je pod znakom pitanja, treba je proveravati“, zaključuje doktor Prokopović.

Doktora Miodraga Miladinovića pitali smo da li je naš organizam u većem procentu sastavljen od vode?

„Voda je osnovni sastojak ćelije ljudskog organizma i to odrasle mršavije osobe imaju je  od 60 do 65 posto, a gojazniji od 50 do 55 posto  i pri tom se ne misli samo na vodu u krvi čovekovoj kod koje je  čak 70 posto. Kada se kaže voda u organizmu onda se misli koliko na onu u krvi i isto tako i u ćelijama“.

Zbog čega je voda važna za naše ćelije?

„Ona je ustvari medijum organizma u kome se odigrava život svake ćelije. Disanje ćelije, njena  ishrana, celokupni metabolizam, odigrava se u medijumu, koji je vodenog karaktera. Važna je i zbog toga što zbog nje gotovo da ne postoji otpor pri ulasku i izlasku hranljivih materija, kalijuma, natrijuma. Osim ćelijske membrane kroz koju se prolaz se odigrava lako, ćelija može da uspostavi svoj metabolizam na taj način što ima vodenastu strukturu, može da apsorbuje, jone, glukozu, baš zato što ona nema u sebi, nikakve elmente koji  čine koncentrovanom tu sredinu“, objašnjava Miladinović.

Nedostatak vode u krvi oštećuje krvne sudove

Miladinović naglašava da je najvažnije za ljudski organizam da je sastavljen od krvnih sudova koji su elastični i da krv treba da ima malu viskoznost, odnosno, malu gustinu kako ne bi opterećivala krvne sudove.

„Ako je gusta krv, znači dehidratisana, sa malo vode, onda takva krv ima vrtložno kretanje, turbulentno, a samim tim ona je ta koja će oštetiti krvni sud. Retka krv, neanemična, u organizmu koji je napojen sa dovoljno vode, je zdrava krv. A  takva je preduslov da i krvni sudovi budu zdravi. Sa hidratisanom svežom krvlju smanjujemo mogućnost da imamo hipertenzivnu bolest“.

Dovoljno vode štiti arterije od zidnog stresa, odnosno preranog oštećenja

Unos količine vode direktno određuje koliki će zidni stres trpeti krvni sudovi od protoka naše krvi, jer je krvotok prepun krivina, račvanja i grana. Ako je razređena sa dovoljno vode, neće vršiti oštećenja krvnih sudova“.

Dehidratacija je, zapravo, nedovoljna količina vode u ćeliji.

„Ćelija komunicira sa vanćelijskim prostorom. Mi unosimo vodu na usta, onda u creva, onda se ona resorbuje u cirkulaciju, venski krvotok, onda arterijski. Dehidratacija znači da je nastupila osmotska koncentracija, glukoza je povećana i drugi elementi, što znači da manje ima vode. Onda je ćelija sa gušćim sadržajem tih supstanci, a već 5 posto je ogromna dehidratacija i onda se potpuno blokira metabolizam. Dok mi recimo pričamo, naša ćelija živi zahvaljujući tome što hiljade supstanci ulazi i izlazi iz nje, a medijum za to je intraćelijska voda, tkivna voda i naravno cirkulacija“.

Voda i tromboza

„Dehidratacija, odnosno gusta, viskozna,protrombogena krv može biti pokretač stvaranja trombova u srčanim i moždanim arterijama odnosno infarkta miokarda i šloga. Na riziku su posebno ljudi sa dijabetesom, gojazni koji već imaju viskoznu krv, ljudi sa aterosklerotskim plakovima tačnije zakrečenjima u srčanim i moždanim arterijama, tačnije infrakta miokarda i moždanog udara“, kaže Miladinović.

Većina ljudi misli kada se kaže uzeti dovoljno vode, da to znači da bi se zadovoljila žeđ, gašenjem žeđi odvijaju se pozitivni procesi u organizmu.

„Unošenjem dovoljne količine vode, ti zadovoljavaš potrebe tvojih nervnih, srčanih i drugih ćelija. Kada ne pijemo vodu mi smo kao neka ustajala voda, da ne kažem žabokrečina. Unošenjem dovoljno vode i fizičkom aktivnošću, naš organizam ima svežu i aktivnu cirkulaciju i to su dva preduslova da ga održimo u stabilnosti“.

Nedostak vode izaziva glavobolje

„Mnogo puta nismo svesni da imamo često glavobolje, a ustvari smo dehidratisani i to godinama. Suva usta takođe ukazuju na nedovoljno vode. Tokom godina ako se ne unosi dovoljno vode organizam se navikne i ne javlja čoveku, odnosno ne ispoljava žeđ. Tada su simptomi glavobolja, zatvor, nervoza, dekoncentrisanost, aritmije, lupanja srca. Sve ovo znači da je krv gusta i ne može da ponese dovoljno glukoze i drugih elemenata i kiseonika za ćelije. Pijući vodu pomažemo, da se udahnuti kiseonik ponese kroz cirkulaciju do svake ćelije. Tri i po litra krvi kod dehidratisanog čoveka manje nosi kiseonika nego 4,5 litara, dobro hidratisanog čoveka“.

Voda je lek i za visoki pritisak

„Unosom vode će organizam teže razviti povišeni krvni pritisak. Svi ljudi bi trebalo da znaju da se unosom vode  obnavljaju i podižu na viši nivo svi naši životni procesi. Naši ljudi kažu ne pijem vodu zato što imam pritisak i to je greška, kaže Miladinović. Upravo obrnuto s hidratisanom, svežom krvlju i takvom cikrulcijom niko ne može da ima hipertenziju“.

Miladnović kaže da je 30 mililitara vode po kilogramu telesne težine, pa je tako za organizam od 70 kilograma težine potrebno do dva litra vode dnevno.

„Pored održavanja stalnosti cirkulacije i dotura kiseonika i hranljivih materija, važna je uloga cirkulacije, hlađenja, naših unutrašnjih ćelija, a znojenjem hladimo površinu tela. Za sve ove procese neophodna je voda“, zaključuje doktor Miladinović u razgovoru za Jugmediu.