Diplomirana pravnica Sanja Radojević vešto barata oko aparata za kafu i hitro poslužuje goste u kafiću, a nešto kasnije će Medveđanke podučavati zdravim stilovima života, a sve s nadom da će se jednoga dana baviti poslom za koji se školovala.
„Pet godina sam sedela u kući dok sam završavala fakultet i podizala dete. Došlo je vreme da radim, ali ovde u maloj Medveđi nema posla, pa se snalazim“, priča mlada žena koja je za to vreme skratila dužinu „vojvođanskih vokala“, ali u njenom govoru se još oseća „lalinski“ izgovor.
„To kraćenje samoglasnika došlo je samo po sebi. Međutim, ljudi u Medveđi pravilno govore za razliku od Leskovčana, samo nepravilno akcentuju“, analizira dok se pripremamo za razgovor o poslu u Medveđi, opštini u kojoj samo srećnici uspeju da gapronađu.
Prvi put sam osetila da sam Medveđu prihvatila kao svoju kada sam prošlog leta majci u Zrenjaninu rekla – Idem svojoj kući
Sanja Radojević je iz Zrenjanina, a prava je studirala u Novom Sadu gde je upoznala svog budućeg supruga Vojislava. Kada je Vojislav dobio ponudu da radi kao policajac, odlučio je da napusti svetlosti vojvođanske prestonice i vrati se u Medveđu. Sanja je krenula za njim. Imaju sinčića od dve i po godine.
„Teško sam se navikla. Promene su bile ogromne. Ali sam u međuvremenu zavolela Medveđu i ova brda iznad. Ovde su ljudi nekako prijatnji, topliji, ovde se lepše i mirnije živi, bez stresa. Samo da ima posla“.
Ona je, međutim, imala ideju. Formirala je Udruženje građana „Stil života“ i uz pomoć supruga, koji ima licencu, drži fitnes vežbe i piše projekte kojima želi da putem seminara, između ostalog, podučava mlade da se bore protiv vršnjačkog nasilja.
„Iako se u Medveđi prvi put organizuju fitnes vežbe, odaziv je odličan, a ja svakoga dana učim, pa se spremam za licencu. Mi smo takoreći na početku, tu nema neke zarade, ali zadovoljstvo je veliko, a novac će, nadam se, doći kasnije. U međuvremnu sam prihvatila da radim u kafiću Mažestik, u prijatnoj atmosferi. Ne stidim se ni jednog posla. I na studijama u Novom Sadu sam na taj način dopunjavala džeparac“, priča Sanja Radojević.
Medveđa je opština odakle ljudi odlaze u jednom u pravcu samo zbog nemogućnosti da u rodnom mestu nađu posao. I Sanjin suprug Vojislav je iz tog razloga otišao u veliki grad i već se bio snašao i uklopio u novoj sredini.
„Ali kada je poziv stigao za posao u Medveđi ni jednog momenta se nisam dvoumio. Ipak je ovo moj rodni grad, tu su mi roditelji, brat, uspomene…Sreća je dodatna što je Sanja pristala da se uda za mene, a kruna je naš sinčić Bogdan“, priča Vojislav.
U pokušaju da spreči iseljavanje mladih i školovanih, lokalna samouprava je prva u Srbiji obezbedila novac za jednogodišnji rad 20 mladih ljudi u ovdašnjim institucijama, posle čega će im se omogućiti polaganje državnog ispita. Sanja će najverovatnije biti jedna od njih jer je dobila poziv od nadležnih.
„Naravno da sam srećna zbog toga jer ko ne bi voleo da radi u svojoj struci, ali dok se to ne desi ne mogu da sedim skrštenih ruku, da se prepustim stihiji. Mislim da i u maloj Medveđi može da se pronađe posao i zaradi u smislu pokretanja malih biznisa, samo treba imati viziju i ideju“, zaključuje naša sagovornica.
Mladom bračnom paru, inače, u radu udruženja pomažu, ili su ponudili pomoć ljudi koji imaju iskustva, među njima čuveni majstor fitness POWER iz Niša Marko Nikolić, kao i Ognjen iz @PTS_sport_nutriton. A Vojislav vodi stranicu stranicu: Lifeestyle team crossfit.063 .
Milica Ivanović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Vojislav i Sanja su predobre osobe kao i njihova porodica,svaka čast sve pohvale i veliki pozdrav od Filipa iz Leskovac.
Hvala ti puno, Filipe! Pozdrav za tebe i tvoju porodicu od nas!
Hvala fico!!!
Stojanka
Divne vesti iz rodnog kraja .
Branka i Sanja su primer da Medvedja nije siromašna . Bogata je omladinom kojoj treba pružiti šansu da bi bili uspešni. Ovde su političari dužni da učine svoje ali šta je najbitnije : omladina treba imati ideje i strpljenje . U Medvedju ne može da se nadju radnici i to : električar, vodoinstaliter , zidar, limar, moler itd. To su zanati gde se može dobro zaraditi i biti sopstven i svoj sef . ( nažalost mnogi hoće za kratko vreme da budu biznismeni) i to je najveći problem.
Puno uspeha Sanji i Branki
Pozdrav iz Ciriha
Ti si iz Leca otisla kad si imala 18 godina i od tada nisi sve zajedno bila ni 20 dana.Dinar nisi ulozila nigde,a u Ch si se penzionisala kao spremačica u staračkom domu .Zar misliš da je nekome potreban tvoj savet?zatvori se tu gde si ćutala 40 godina i ne guši više.
Molila bih doticnu osobu da ne koristi ovu moju stranicu za licne, medjusobne nesuglasice sa ljudima koji je dobronamerno komentarisu. Hvala!
Tiho
Prvo nisam otišla sa 18 god.
Drugo nisam u starački dom radila nego u bolnicu.
Drugo raspitaj se u Lece i Lebane koliko sam uložila dve familije 20 god izdržavala .. Školi u Lece drva za zimu kupila
Trece: uniforme za zdravstvene radnike u medvedju poklonila i puno šta. E kad TI počneš da vredjas prvo se bolje informiši . Lako je biti primitivan ali teško kulturan.
Pozdrav stojanka
Tiho
Neznam koliko poznaješ Stojanku .
Ja znam malo više od tebe .
Ona je bila glavna sestra na ortopediju u cirih
U lece dolazi redovno i to više nego kako ti kažeš 20 dana.
Osnovnoj školi u Lece je poklonila djacima prvacima kompletni pribor za pocetak školske godine, plus 100 evra dala za drva školi.
Domu zdravlja u Medvedju prekoo100 kom uniforme za zdravstvene radnike . Pitaj glavnu sestru. Izdržavala dve familije novčano i odećom i obucom. Pokušala da otvori biznis rodjaku u Lebane . E sad Tiho reci ti šta si ti uradio
Hvala Vam na podrsci Stojanka, dobrodosli ste u svakom trenutku!!!