Umerenost življenja se danas, više nego ikada ranije, teško pronalazi i još teže prepoznaje. To je još uvek moguće samo po onim zabačenim mestima, u kojima vrtoglavica zarađivanja nije uhvatila svoj puni zamah. Po pravilu, takva je situacija u zagubljenim varošima provincije, gde se živi, ili makar, misli, na stari način. Bez žurbe. U tišini i krugu odabranih prijatelja i misli. Čovek bi rekao da spontanost takvih gabarita, uprkos svim čudima koja nam se dešavaju svakog dana, još uvek ponegde postoji u ovoj našoj zemlji…

Ovaj odlomak iz priče „Čovek koji je lomio orahe“ iz knjige Pobuna u doba samoće, savršeno odražava duh Aleksandra Stojanovića Kana. Na promociji svoje knjige u rodnom Leskovcu, u čitaonici Narodne biblioteke „Radoje Domanović“, autor je ponovo pokazao da je takva umetnost življenja i njegovog stvaralaštva – bez žurbe i u tišini u hramu pisane reči, u krugu prijatelja i misli i dokazao da takva čuda još postoje u ovoj našoj zemlji.

Knjiga „Pobuna u doba samoće“, koju je Aleksandar Stojanović Kan predstavio u četvrtak veče, nije samo zbirka poezije i proze, već poziv na vraćanje tih vrednosti koje su, kako kaže sam autor, nažalost postale retkost.

Ova zbirka, koja je prošle godine ugledala svetlost dana, drugi je autorov književni rad i već je osvojila pažnju čitalaca i kritike, ne samo u Leskovcu, već i u Beogradu, Novom Sadu i Vlasotincu.

Stojanović, čiji je rad već prepoznat i nagrađivan u zemlji i regionu, na promociji je govorio o procesu stvaranja.

„Knjiga je prozno-poetski hibrid, po tome je specifična. Prve dve trećine čine pesme, poslednju trećinu priče“, rekao je autor, ističući da su pesme koje se nalaze u zbirci često suprotne tradicionalnim pesničkim kanonima, govoreći o ljubavi, životnim dilemama i unutrašnjem preispitivanju.

U delu koji se bavi pričama, Stojanović je podelio i inspiraciju koja stoji iza njih.

„Priče koje su pred kraj knjige su one koje nisu ušle u moju prvu zbirku „Male leskovačke priče“, nastale su u međuvremenu. Malo su o Leskovcu, malo o nekim drugim ljudima i sličnim čudima“, rekao je pisac, otkrivajući na koji način svakodnevni susreti i obični momenti postaju materijal za duboko filozofske refleksije.

Promocija u Leskovcu nije bila samo književni događaj – ona je bila vraćanje u ritam života koji je često zapostavljen. U toj tišini reči , u krugu ljudi koji deluju kao iz odjednom zamrznutog trenutka prošlih vremena, Stojanović je ponovo pozvao na traganje za sobom i za značenjem umetnosti u svakodnevnom životu.

Stojanović je u svom obraćanju istakao da nagrade koje je do sada dobio nisu osnovni motiv njegovog stvaranja.

„Nagrade znače, ali one su posledica, ne uzrok jer ja nisam formirao mišljenje o sebi, o tom nekom svom stvaralaštvu na osnovu tih nagrada, već su one spontano došle, ali svakako da znače, prijaju“, rekao je pisac.

I nisu mu važnije od samog procesa stvaranja.

„Inspiracija dolazi na radnim mestima u različitim situacijama, verovatno i od te literature koju čitam a koja nije književnog tipa ali je ovako iz životnih okolnosti ljudi koje srećem mojih razmišljanja o njima, o osobinama, o životnu generalno i tako dalje“ dodao je, naglašavajući da mu je najvažniji kontakt sa čitaocima i to da „čitanje postane deo njihovog života“.

Osim autora, promociji su prisustvovali i učenici Muzičke škole „Stanislav Binički“ iz Leskovca, Georgije Jovanović i Ana Dimitrijević koji su svojim zvučnim tragovima na gitari nežno ispratili misli pisane reči, dajući večeri dodatnu dubinu i emotivni ton.

Narator Uroš Bulatović dodao je svoj umetnički pečat čitanjem proznih delova iz knjige, a Nadica Stojanović čitanjem Stojanovićevih pesama, oboje čineći da prisutni još dublje dožive atmosferu koja vlada ovom zbirkom.

Knjiga Pobuna u doba samoće nije samo zbirka pesama i priča. Ona je poziv da se pronađe umerenost u svetu koji sve više zaboravlja pravu vrednost tišine, spore refleksije i prijateljskih susreta, a Aleksandar Stojanović Kan nije samo pisac, on je i svedok vremena, glas koji poziva na smirenost, umetnost življenja u njegovom pravom, dubokom, tišinom obojenom obliku i to bez žurbe.

Aleksandar Stojanović Kan rođen je 1994. godine u Leskovcu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Studije bezbednosti završio je na Univerzitetu u Beogradu. Osnivač je Centra za istraživanje bezbednosti i urednik u „Vestima“, najuticajnijem dnevnom listu srpske dijaspore.

Dugogodišnji je saradnik agencije JUGpress i nedeljnika „Nova Naša reč“, gde objavljuje književne i stručne tekstove.

Autor je dve knjige – zbirke priča Male leskovačke priče (2023) i poetsko-proznog rukopisa Pobuna u doba samoće (2024).

Njegove priče i pesme objavljene su u preko dvadeset književnih zbornika širom regiona, a za svoj rad više puta je nagrađivan, između ostalog u Zvorniku, Mrkonjić Gradu i Srebrenici.