Humanost i požrtvovanje škotske doktorke Izabel Emsli Haton i njenih saradnica, koje su sa mnogo posvećenosti lečile srpske vojnike i civilno stanovništvo tokom i posle Prvog svetskog rata Vranje ne zaboravlja.I juče je održan komemorativno skup kraj spomenika „Žene Škotske“ na platou ispred Doma zdravlja, a govornici evocirali uspomene koje je zabeležila istorija.

Bolnice škotskih žena — Jedinica „Amerika“ u Vranju ili kako su je srpski vojnici nazivali Jedinica Amerika, bila je jedna od tri bolničke jedinice iz sastava Bolnice škotskih žena na solunskom frontu, koja je zbog ukazane potrebe u periodu od 1918. do 1919. godine radila i u Vranju. Vranje je u tom trenutku bilo sasvim bez lekara. Od osmorice koji su pre ratova radili u Vranju, sedmorica su bili mrtvi, a jedini preživeli vranjski lekar dr Panta Kostić, još nije bio demobilisan. Bolnica „Amerika“ predvođena doktorkom Izabel Emsli Haton stigla je, i srdačno dočekana u Vranje 15. oktobra.

U programu su učestvovali učenici srednje Medicinske škole u Vranju koja nosi ime dr Izabel Emsli Haton.

Predsednica Skupštine Zorica Jović podsetila je na heroine koje su lečile ranjene vojnike i lokalno stanovništvo u Prvom svetskom ratu.

„Jedan od hroničara koji je svoje znanje i pisanje posvetio upravo utvrđivanju ogromnih zasluga ‘Žena Škotske’ za unapređenje zdravstvene zaštite u Srbiji, pa i u Vranju, bio je dr Vukašin Vule Antić. Kako piše u svojoj knjizi ‘Bolnica u Vranju’, Elsi Ingls je bila najveći prijatelj koga je Srbija ikada imala. On citira i Vinstona Čerčila koji je izjavio: ‘Ime Elsi Ingls će svetleti u istoriji’. Još jedna mlada i energična doktorka ostavila je dubok trag u istoriji Vranja. Bila je to dr Izabeli Emsli Haton. Iako je posle Prvog svetskog rata postala ugledni psihijatar, dr Haton je u Vranju lečila ranjenike sa Solunskog fronta, brinula o obolelima i vršila zahtevne operacije. Na čelu jedinice ‘Amerika’, imenovana je u jesen 1918. godine i već u oktobru iste godine, hrabre humanistkinje dolaze u Vranje. Odmah po dolasku dr Emsli bila je angažovana na unapređenju sanitarnih uslova u bolnici u tadašnjoj kasarni u Vranju, koji su bili katastrofalni. Ona je takođe često odlazila i u kuće Vranjanaca i obilazila obolele i bila zaprepašćena u kakvim su uslovima živeli“, ispričala je predsednica Skupštine Zorica Jović i dodala:

„Vremenom je bolnica opremljena neophodnim instrumentima i odgovarajućim prostorijama, pa je spremna dočekala ranjenike s kraja Prvog svetskog rata. Heroine jedinice ‘Amerika’ zadužile su nas, Vranjance, svojom plemenitošću i dobrotom, u danima kada je i Vranju i Srbiji bilo najteže. U najmračnijem periodu u našoj istoriji, hiljadama kilometara od svoje kuće, hrabre pripadnice Bolnica žene Škotske, rizikovale su svoje živote, kako bi sačuvale živote nas, Srba. Izabel Emsli Haton do kraja života je bila vezana za Vranje. Po odlasku, iza jedinice ‘Amerika’ i dr Izabel Emsli Haton ostala je moderna bolnica, utemeljena na tadašnjim medicinskim kriterijumima, ostala su sećanja na hrabre humanitarke, ‘male sive prepelice’, kako su ih Srbi nazivali, sećanja na toplu reč, podršku, nesebičnu brigu, neretko ne vodeći računa za sopstveni život“.

Vence i cveće na spomenik „Žene Škotske“ položili su predsednica Skupštine Zorica Jović sa saradnicima, zamenik komandanta 4. brigade Kopnene vojske pukovnik Miodrag Mladenović, načelnik Policijske uprave u Vranju Saša Nedeljković sa saradnicima, pomoćnik predsednika opštine Mladenovac Nemanja Glišić, zamenik predsednika opštine Vranjska Banja Marko Nikolić, upravnik Opšte bolnice Vranje Ivan Miladinović, delegacija Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine i predstavnici SUBNOR-a.

(Kurir)