Oko tri hiljade ljudi okupilo se večeras na protestu zakazanom ispred spomenika čika Mita u Vranju. Poslednji na svojim moćnim motorima stigli su bajkeri pozdravljeni burnim ovacijama. Čim su parkirali svoje motore oni su se odmah priključili učesnicima protesta koji su formirali kolonu iza ogromnog traktora marke “Džon dir”, na kome se vijorila državna zastava i bio okačen transparent “Poljoprivrednici su uz studente”.

Uz zaglušujuću buku i zvižduke učesnici protesta među kojima je bilo i staro i mlado polako su krenuli Partizanskom ulicom prema Gimnaziji gde su im se priključili njeni maturanti noseći u rukama crvena srca i stali na čelo kolone.

Čim su to uradili svi zajedno su stali na prvoj raskrsnici da odaju počast poginulima ispod nadstrešince na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Odatle su se opet uz zaglušujuću buku dižući visoko transparente na kojima je između ostalog pisalo “Jug je ljut”, “Golim i ja vas! “Prestani da praviš dramu! Nisi Šekspir!”uputili prema Duvanskoj industriji, a potom polako ka centru grada. Na tom putu pojedini građani su im aplauzima i podizanjem ruke uvis sa stisnutom pesnicom pružali podršku.

Kolona ljudi se zasutavila tek ispred stare Pošte gde im se obratila studentkinja i lokalna aktivistkinja, Anja Kafedžiska, koja je istakla da svi učesnici protesta znaju zašto su ovde i koji su zahtevi.

“Nismo ovde prvi put i borba je sazrela u nama. Vranje je mali grad. I upravo je zato ovde dodatno teško pokrenuti se i iskazati nezadovoljstvo. Ali Vranje je ustalo”, istakla je studentkinja Kafedžiska i naglasila da Vranje šeta već danima i nedeljama, iskazuje nezadovoljstvo i zahteva odgovornost.

Podvlačeći da je za nju velika privilegija biti sa svojim sugrađanima ona je naglasila da se narod probudio.

“Oni igraju na sve ili ništa, ali mi njihovo ništa već imamo. Pogledajte ljude oko sebe mi smo zajednica mi smo ti koji menjamo svet”, istakla je aktivistkinja Kafedžiska.

U obraćanju ona je svojim sugrađanima ispričala da je pištaljku nasledila od svoje mame i to mnogo govori o ovoj kvazi državi i takozvnom sistemu na čelu sa izvesnom predmetnom insititucijom mahom ceremonijalnih nadležnosti.

“Ali mama veruj mi, tu tvoju pištaljku iskoristiću najbolje što mogu i ta pištaljka nije sama ima nas još. Ta pištaljka će biti toliko glasna da će praviti buku i za sve one koji su i dalje nemi. Biće toliko bučna da će dozivati hrabrost, biće toliko glasna da će pozivati na odgovornost i toliko će odzvanjati da će najaviti promene”, naglasila je na kraju Kafedžiska.

Profesor muzičke kulture Nemanja Branković, koji četiri godine radi na određeno, je u svom obraćanju dao punu podršku studentima do ispunjenja zahteva, porodicama poginulih ispod nadstrešnice u Novom Sadu, poginulih učenika u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar “ u Beogradu, poginulih u malom Orašju, Duboni i Mladenovcu, izgorelih penzionera u Barajevu…

“Želim da dam podršku svim prosvetnim radnicima koji trpe mobing, pritiske i nasilje i onima koji su to preživeli. Mnogo nas je samo od sramote i od poniženja koje nam se godinama dešava ćutimo”, rekao je profesor Branković i pozvao kolege koje okreću glavu da se priključe protestu jer se ovo tiče svih nas i budućnosti naše zemlje.