VRANJE – Vest koja se iz Vranja tokom izborne noći, održane u nedelju 24. aprila, prenela Srbijom, nije bila pobeda Srpske napredne stranke, već poraz Socijalističke partije Srbije koja se na vlasti u gradu pod Pržarom, održala više od dve i po decenije. 

Svakako, ovo nije prvi put da su naslednici komunističke zaostavštine poraženi na domaćem terenu, baš u „prestonici socijalista“, kakvim epitetom je ranije kićeno Vranje, ali jeste sigurno da SPS ovog puta ne može biti stožer vlasti, kao što je to činio u kontinuitetu od 1992. godine.

Od te 1992. godine Vranje pamti sedam lokalnih izbora. Ne računajući ove poslednje, socijalistima građani nisu poklonili najveće poverenje tri puta, počevši od 2004. godine.

Prvi udarac u dugogodišnjoj vladavini zadala im je Srpska radikalna stranka, koju je u to vreme predvodio Tomislav Nikolić, sadašnji šef države. Nakon toga je usledio još jedan poraz te 2008. godine, koji su pretrpeli od prodemokratskog bloka na čelu sa Demokratskom strankom, a manji broj glasova dobili su i 2012. godine, kada je u Vranju takođe pobedio SNS. Ipak, raznim kombinatorikama, stvaranjem koalicija i  prebega odbornika iz drugih partija, SPS je suvereno čuvao vlast, i bio nadređen ostalim partijama, budući da su gradonačelnici uvek dolazili iz njihovih redova.

Kako će vlast izgledati posle socijalista?

Ono što je velika nepozanica u gradu jeste kako će vlast izgledati bez socijalista, ali ponajviše kako će se oni snaći u novoj ulozi u gradskom parlamentu, u ulozi opozicije.

Nikola Lazić, glodur nedeljnika „Vranjske“ i gradskog portala „Bujanovačke“ kaže da niko zapravo ne zna kako će se SPS ponašati u daljem periodu.

Gradovi kakvi su Vranje, Valjevo, Šabac, Pirot, Bosilegrad, a posebno Surdulica, bili su svojevrsne neosvojive tvrđave koje, kako se to prikazivalo glasačima, SNS ne bi mogao da osvoji. Jedina tvrđava koju su osvojili je Vranje.

„Ono što je sigurno da neće biti mirna i pitoma opozicija. Mislim da će na svaki mogući način pokušati da promene izbornu volju građana, ali ne na silu. Ovo je veliko iskušenje za njihove visoke članove koji su zapravo profesionalni političari i za koje neće biti mesta u novoj vladajućoj nomenklaturi i pitanje je kako će se sada adaptirati na novonastali situaciju“, kaže Lazić za Jugmediu i dodaje da da ima potpuno ambivalentno mišljenje o novonastaloj situaciji u promeni strukture vlasti u Vranju.

On veli da postoji dijapazon dobrih i veoma loših stvari urađenih za sve ove godine, ali i da je u novije vreme stranka prigrlila demokratski momenat u razvoju i izgubila komunističko obeležje.

„Slaviša Bulatović (lider vranjskih naprednjaka p.a) kazao je da može da sarađuje sa SPS ali da Antić ne bude predsednik, lično ne verujem da će socijalisti pristati na takvu ucenu. SPS je opasna stranka jer poznaje tehnologiju vlasti i mislim da SNS neće rizikovati koaliciju koja bi mogla da pokrene transfere iz jedne partije u drugu što će socijalisti svakako pokušati ako dobiju priliku“, ocenjuje Lazić.

Funkcioneri naprednjaka tokom izborne kampanje najavljivali su i otvaranje krivičnih prijava protiv gradonačelnika Antića i njegovih navodnih brojnih malverzacija.

„Pitanje je da li je svega toga bilo i da li su one dokazive. SNS će sigurno pokušati da iskompromituje protivnika kako bi se smanjio nihov glasački potencijal i sveo na nivo podnošljivog neprijatelja“, procenjuje Lazić.

Migracija SPS u SNS?

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i dogovorni urednik portala “European Western Balkans”, kao dobar poznavalac političkih prilika, nakon izbornog poraza očekuje prebeg članstva socijalista pod okrilje Vučića.

“Kako to u Vranju uvek biva doći će do masovne migracije kadrova iz SPS u SNS. Mahom će se raditi o kadrovima sa nižih pozicija, kao i onih koji su već poznati po ovim aktivnostima. Na SNS ostaje da li će takve kadrove isturati u prve redove“.

On razloge gubitka izbora socijalista vidi kao vrlo kompleksne.

“Ne samo što je pretrpeo poraz od SNS, već je on i vrlo ubedljiv, sa preko 12.000 glasova razlike. Socijalisti su izgubili na svim biračkim mestima u samom gradu, što je nezabeleženo u dosadašnjoj praksi i verovatno će biti osnovni razlog za dublju analizu izbornih rezultata, što će SPS kao ozbiljna stranka svakako i uraditi. Kampanja je bila poseban slučaj u kojoj je personalizovanje i okretanje samo ka liku gradonačelnika odvuklo pozornost građana sa odbornika, njihovih komšija, za koje bi možda i glasali. Nedostatak novih, kao i vaskrsavanje potrošenih kadrova, takođe su bili nepotreban potez. Podsetiću samo da još uvek nikome nije jasno kome je bilo potrebni skidanje debelog sloja prašine sa dvojice istrošenih i ni malo popularnih kadrova URS-a. Socijalsiti su, fokusiravši se na ruralne sredine sa manje stanovnika, zaboravili na urbane koje su odlučile izbore. Rezultati izbora na nekim biračkim mestima u Odžinki i Raškoj u koje sam imao uvid su više nego poražavajući”, navodi Štiplija.

Lazić sa druge strane smatra da SPS nije ostvario loš rezultat, jer je to stabilan broj njihovih glasača kao i na prethodnim izborima

“Oni su dobro odradili kampanju, mobilisali članstvo, ljudi su glasali za njih ali sa druge strane imamo masovnu izlaznost ljudi koji su glasali za SNS, tako da iz tog ugla socijalisti nisu podbacili”

Pobedili radnici!

Štiplija pak prevagu naprednjaka pripisuje kontroli velikog biračkog tela iz vranjskih fabrika

“Preuzimanje upravljanja nad “Jumkom” i “Simpom” od strane kadrova iz SNS rešilo je izborni rebus mnogo pre nego što su oni raspisani. Uplitanje Beograda na ovaj način, sve zajedno sa korišćenjem javnih resursa u preizbornoj kampanji, koje je naravno bilo i na drugoj strani, učvrstilo je moć naprednjaka u tradicionalnom uporištu socijalista. Još jedna činjenica koju ne smemo zaboraviti je i održavanje u životu političkih opcija čiji je uticaj bio na novou statističke greške – SDPS, JS, PUPS, a koje su prve, kad im se ukazala prilika, okrenule leđa SPS-u” tvrdi on.