Tradicionalni okupljanjem ispred popularne mapice večeras je ponovo počeo protestni skup u Vranju koga su organizovali članovi Neformalne grupe “Mladi s juga”.Prisutni su obavešteni da će pripremljeni prerformans biti održan ispred Pedagoškog fakulteta. Pošto su međusobno podelili transparente na kojima je pisalo “Dajte da se raziđemo. Vi s funkcija, mi kućama!”, “Nismo softver , ali stavićemo tačku!”, “Ljubav je na ulici!”… kolona učesnika protesta se duvajući u pištaljke polako uputila prema Učiteljskom fakultetu.

Kako su se približavali ovom zdanju do njih je sve glasnije dopirala muzika iz sedišta Gradskog odbora SNS- a, a ispred koga je stajala nekolicina policajaca. Kolona ljudi je na trenutak zastala da oslušne šta to emituju, a potom su se uputila ka ulazu Učiteljskog fakulteta gde je najavljeni performans svojim obraćanjem otvorila studentkinja Filozofskog fakulteta Tea.

Odmah na početku ona je istakla da nije ćaci, da želi da uči i ulaže svoje vreme u sopstveni intelektualni razvoj.

Međutim, njenu želju za učenjem nimalo ne pospešuje činjenica da će sutra njeno radno mesto, zauzeti neki kriminalac, neko preko veze i raditi posao za koji se ona školovala.

“Oni će biti više poštovani od nas iako imamo završene iste škole i iste fakultete. Ali ja neću da bežim. Hoću da se borim, a borim se da mi bude merak za sve što steknem”, istakla je Tea i nagalasila da se znanje ne stiče samo na fakultetu već i na skupovima na kojima učestvuje, a gde je shvatila da za ovu državu ima nade. Učesnici protesta su, prema njenim rečima, ta nada, a protest je ispit.

Odmah potom pročitano je pismo njihove koleginice Staše koja je u prethodne dve nedelje prošla kroz kompletnu medijsku torturu.

Čestitajući Dan studenata svojim kolegama ona je podsetila zašto je u studentskom štrajku 4. aprila, 1936. godine, ubijen Žarko Marinković, student prava i član Komunističke partije Jugoslavije. On je, po njenim rečima,poginuo od ruke svog kolege člana Jugoslovenskih nacionalista, a njegova tragična smrt ostala je simbol hrabrosoti i nepokolebljivosti mladih ljudi.

“Danas skoro sto godina kasnije borimo se protiv istog neprijatelja za vladavinu prava, slobodne institucije, slobode govora, pravdu i jednakost. Za nas borba nije samo za nas same, ona je za svakog od nas, za svakog studenta, profesora, građanina koji veruje u promenu. Mi ne zaziremo od novih izazova, ljudi su najači kada nemaju šta da izgube.”, napisala je između ostalog Staša u pismu.

Ovom prilikom pročitano je i obaveštenje Sindikata “Nezavisnost” Preduzeća “Putevi Srbije” koji su dali punu podršku studentskim blokadama i ujedno najavili da će 6.aprila, u 13 časova, pokrenuti Akciju blokada naplatnih rampi u Novom Sadu.

“To će biti prva blokada u nizu koja će se desiti u narednom periodu i to će biti naš doprinos u ispunjenju studentskih zahteva. Sistem ne funkcioniše ni u “Putevima Srbije” tako da je Sindikat “Nezavisnost” rešio da krene u borbu protiv neodgovornog ponašanja poslodavca uprkos sprovedenom progonu, teroru i diktaturi”,stoji u saopštenju koji je potpisao zamenik glavnog poverenika Sindikata “Nezavisnost”, Slađan Filipović .

Učesnici skupa su na kraju ćutanjem odali poštu nastradalima ispod nadstrešnice u Novom Sadu. Sve vreme dok su stajali mirno sa upaljenim svetlima na mobilnim telefonima do njih je dopirala glasna muzika sa otvorenog prozora zgrade u kojoj je smešten Gradskih odbor SNS-a. Čim su završili jedan od redara ih je pozvao sve da se okupe ispred ove zgrade kako bi im gromoglasnim skandiranjem odgovorili. Čim su to uradili učesnici protesta su počeli da skandiraju “Lopovi! Lopovi! i “Ko ne skače taj je ćaci!”Jedan od njih se približio jednom od uniformisanih lica koji su stajali ispred ulaza i počeo sa njim žustro da razgovara. Dalju raspravu sprečile su njegove kolege saborci, dok su iza njihovih leđa učesnici protesta uzvikivali sada već prepoznatljive parole, a potom krenuli ka centru grada u pratnji policije.