Nakon analize tek ozvaničene reforme sva četiri razreda gimnazije NPS traži da se pre septembra oko 50 književnih dela nađu u novom program, a među njima je i „Zona Zamfirova“ Stevana Sremca.

Planovi i programi nastave i učenja za sve četiri godine gimnazije nisu najbolje reformisani kada je o izučavanju srpskog jezika i književnosti reč i potrebno ih je revidirati. Zato bi trebalo vratiti oko 50 književnih dela koja su sadržali stari programi, a u novim ih nema ili nisu obavezna, piše Politika.

To je su suština jednoglasne preporuke Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) nakon analize unapređenih sadržaja za sva četiri razreda gimnazije, koju je nedavno samoinicijativno uradio. Ispostavilo se da ipak nema valjanih argumenata da se mnogi autori i dela ne nađu u programima koji su ozvaničeni prošlog meseca objavljivanjem u „Službenom glasniku”.

Razume se, sa potpisom ministra prosvete na odobravajuće mišljenje NPS-a, koji na programe čiju reviziju traži nije imao primedbi dok ih je usvajao.

Sad smatra da prvi razred u kojem su po novom učile već dve generacije, ipak, ne može bez Kišovih „Ranih jada”, „Boja na Mišaru” ili pesama dubrovačkih petrarkista.

U drugi razred gimnazije valjalo bi vratiti Zmajeve „Đuliće”, Petefijevu „Slobodu sveta”, Mažuranićevu „Smrt Smail-age Čengića”, Gogoljevog „Revizora”, Tolstojev „Rat i mir”, Sremčevu „Zonu Zamfirovu”, Nušićevog „Narodnog poslanika”…

Izučavanje književnosti u trećem gimnazije, koji će po unapređenom programu krenuti od septembra, ne sme da bude uskraćeno za „Ex Ponto” Andrića, „Albatrosa” Bodlera, „Moju otadžbinu” Šantića, „Dolap” i „Nasleđe” Rakića, „Romansu mesečarku” Lorke, „Tihi Don” Šolohova, „Starac i more” Hemigveja…

Naknadnu pamet najvažnijeg prosvetnog tela, kome je zakonom oduzeta moć odlučivanja ali bez čijeg se stručnog mišljenja ne može napredovati, probudile su bez sumnje kritike eminentnih znalaca.

Prva je stigla zbog Gundulićevog „Osmana”, koga u drugom razredu ove godine, po planu, nisu čitali gimnazijalci. Druga je došla zbog „Proljeća Ivana Galeba”, najobimnijeg dela Vladana Desnice koje je reformom iz obaveznog dospelo u izborni program za četvrti razred. Treća kritika digla je bunu u javnosti zbog brisanja poezije Desanke Maksimović, i njene zbirke „Tražim pomilovanje” sa liste književnih dela za čitanje u trećem razredu.

Sva su ta dela, ako se pita NPS, već vraćena u neizostavnu lektiru.

Kada je postalo jasno da je novo prekrajanje ozvaničenih programa neminovno i komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) promenila je stav o pojedinim izmenama oko kojih se i najviše lomila dok je pisala predlog novog programa.

Prelomila je da tu, ipak, obavezno treba da bude savremena srpska drama i to da đaci i nastavnici biraju dela Dušana Kovačevića, Aleksandra Popovića i Ljubomira Simovića.

Takođe, da se ne sme izostaviti poezija Matije Bećkovića, i da „Bašta sljezove boje” Branka Ćopića treba da se obradi u celosti u četvrtom razredu gimnazije, iako se odlomci tog dela rade u osnovnoj školi.

Ove predloge na razmatranje uputili su NPS-u sredinom prošlog meseca, potvrdio je za ovaj list Zlatko Grušanović, direktor ZUOV-a.

Ali, da su uvaženi kao i da je to samo deo očekivane revizije, saznajemo uvidom u analizu i predlog NPS-a da se „radi kvalitetnijeg obrazovanja kanonska dela srpske i svetske književnosti vrate u sadržaj programa”.

„Prihvatili smo niz rešenja koje je zavod predložio, ali klasici se ne smeju dirati. Dali smo izbor: Nušićev „Narodni poslanik” ili „Gospođa ministarka”, Ćosićevo „Vreme smrti” ili „Koreni”, od Tolstoja „Rat i Mir” ili „Ana Karenjina”, Sremčeva „Zona Zamfirova” ili „Ibiš Aga”, Gogoljev „Revizor” ili „Šinjel”… Nema argumenata da se prva dela navedena u ovim primerima ne vrate u program, iako zavod predlaže da ostanu samo ova druga. Đaci i nastavnici imaće pravo izbora, ali će sva ova dela raditi. Predlog revizije smo poslali ministarstvu i zavodu i očekujemo da se primeni od septembra“, pojašnjava Radivoje Stojković, predsednik NPS-a.

Analizu dosadašnjih izmena programa, kako kaže, uradilo je pet stručnjaka iz saveta i dvoje sa univerziteta, a svi su profesori srpskog jezika i književnosti. NPS traži da se u perspektivi razmišlja o inoviranju književno obrazovnog kanona i pokreće najširu stručnu raspravu da se zna koja su to dela koja treba obavezno da budu zastupljena.

Zakon ne sputava savet da obrazuje stručne komisije iz redova nastavnika ili istaknutih stručnjaka radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja. Zato se nameće pitanje zar analizu nije trebalo da uradi dok su novi programi bili na nivou predloga i da li je analiza zakasnila.

„Naprotiv. Tek sada imamo mogućnost da reformisan prvi, drugi, treći i četvrti razred gimnazije sagledamo u celini. Mi na ovaj način uvodimo kako treba da se veoma promišljeno urade promene, da ne budu skokovite i preambiciozne, nego u malim koracima. One nisu tako velike, ali su značajne. Osnovna ideja je da ne smemo odustati od srpskih i svetskih klasika“, ukazuje Stojković.

Reforma ne podrazumeva da se planovi i programi, odveć pretrpani gradivom, još dopune. Po novom „receptu” analiza sledi posle usvajanja umesto i pre donošenja programa. Rezultat ispitivanja valjanosti unapređenih sadržaja u ovom slučaju je argumentovano vraćanje književnih dela koja su prethodno bez diskusije izbačena, jer tako se desilo, a đaci i nastavnici neka se snađu kako znaju.

„Lepo će se snaći. Imaće pomoć svih nas“, nema dilemu predsednik NPS-a.

Foto: A. Vasiljević