VLASOTINCE  – Otvorimo vrata i nađemo se usred bajke s nasmejanim vaspitačicama za koje moje dete kaže da liče na dobre vile.

Ovako jedan od roditelja četvorogodišnjeg dečaka priča o predškolskoj ustanovi „Milka Dimanić“ u Vlasotincu, u čijem sastavu su dva vrtića – „Dečja radost“ i „Kolibri“.

Spolja uredni, unutra bajkoviti vlasotinački vrtići oduvek su po izgledu, uslugama i po angažovanju vaspitača bili vodeći u Jablaničkom okrugu. Već na samom ulazu otvaraju su prikazi stručnosti, mašte i ljubavi.

Svaki kutak ispunjen je dečjim radovima, oivičeni cvećem, sa odmaralištima i prozorima s vitražima, a centralno mesto zauzima novoformirana biblioteka, kutak gde roditelji predahnu s decom i pozajme knjigu ili slikovnicu.

Spavaone uredne i pune igračaka, obnovljeni toaleti čisti kao suza.

“Kad god pomislimo da ne može bolje, oni nas iznenade, i tako iz godine u godinu”, priča bračni par Jovana i Zoran Katlanović, čije su dve devojčice ovde prohodale, progovorile i naučile da se samostalno hrane.

Vrtiće smo obišli u vreme kada su se deca budila posle jednočasovnog spavanja i spremala se za užinu. U ono malo prostora koje su mogle da izdvoje, vaspitačice su imale iste priče.

“Lep i odgovoran posao koji ni za šta na svetu ne bismo menjali sa nekim drugim poslom. Mi čuvamo, vaspitavamo i obrazujemo decu, koja, ne retko, od nas usvajaju modele ponašanja. Ipak, ovo je i stresan posao, posebno ako se dete povredi prilikom igre ili ako iznenada dobije temperaturu. Tada smo mi njemu sve, i otac i majka i lekar i drug”, pričaju vaspitači Jelena Ilić i Mihajlo Stojanović i Sandra Petković, sestra na preventivi.

Na čelu “Milke Dimanić” je već 12 godina Snežana Filipović. Vlasti su se u Vlasotincu menjale, ali su sve imale respekt prema onome što ona radi sa svojim timom od 101 zaposlenog, među kojima je 50 vaspitačica, 2 vaspitača, 7 sestara i ostali stručni radnici.

Ideje o radu i uređenju vrtića prikupljaju se na mnogim stručnim i zabavnim skupovima, u kome “Milka Dimanić” prednjači. Nedavno je ovde održana tradicionalna “Vlasotinačka letnja kreativna radionica” sa učesnicima iz 13 srpskih gradova i jednim iz Crne Gore, koja je zapravo postala brend ove ustanove, a iza radionce su ostale lepe uspomene i sala puna slika.

“Ljubav i požrtvovanje prema deci, pre svega, ali i neprekidno usavršavanje i obrazovanje i saradnja sa svim vrtićima u Srbiji, a od nedavno i sa vrtićima iz Bara, je recept za uspeh. Posebno insistiramo na saradnji sa roditeljima, sa školama i zajednicom u kojoj živimo, ali i na razvoju kolegijalnih odnosa”, priča za Jugmediu Snežana Filipović, koja je među prvima u Srbiji iz jelovnika izbacila suvomesnate proizvode.

“Naš jelovnik zadovoljava sve nutritivne potrebe dece, a na trpezi je najviše povrća i voća, dok za decu koja imaju potrebu za drugačijom ishranom, spremamo posebne obroke po upustvima lekara”, objašnjava.

Dva vrtića u Vlasotincu, računajući i jaslene grupe, kao i isturene vrtiće u Prilepcu i Stojkovcu i 15 grupa po školama, pohađa 650 dece. U grupama po 30 umesto po 20 dece, zapravo, svaka grupa je veća za trećinu od normativa, što je ujedno i najveći problem ovog vrtića.

“Na ovaj način se dovodi bezbednost dece u pitanje. Nedostaje nam još jedan objekat i ta činjenica godinama se ignoriše. Imam utisak da ovo opštinsko rukovodstvo shvata problem jer smo već razgovarali na tu temu”, veli direktorka Filipović.

Cena celodnvenog boravka dece u vrtićima je 3.000 dinara, najmanja u Srbiji i godinama se nije menjala. Po prvi put je lokalna samouprava obećala pomoć od 400 hiljada dinara za sufinansiranje ishrane dece, ali i pomoć u drugim projektima.

Tako ispada da su o vrtićima kompletnu brigu vodili u njima zaposleni Vlasotinčani, poznati po štedljivosti.

“Sve što smo uradili, uradili smo od svojih para, odnosno od onoga što plaćaju roditelji, a ako me pitate – kako, ne znam da odgovorim, valjda zahvaljujući merenjem svakog dinara”, kaže ova Vlasotinčanka.

Ovakvo domaćinsko poslovanje, uz dobar projekat, prepoznala je i Fondacija “Novak Đoković”, koja je “Milki Dimanić” donirala 3,3 miliona dinara za obnovu spoljne stolarije na vrtiću “Dečja radost”, sagrađenom pre 40 godina, čije se šupljine kriju vitražima.

Inače, za dve godine ova ustanova slaviće vredan jubilej – 90 godina od formiranja prvog zabavišta, vremena kada su se vaspitačice zvale – zabavilje. Taj jubilej proslaviće se, naravno, bez njenih prvih predškolaca, ali biće tu mnoge potonje generacije Vlasotinčana koje su čuvale i vaspitavale brojne sugrađanke, prve nezvanične dadilje i učiteljice.

Milica Ivanović