Zemlje koje su letos uvozile srpsku malinu, poput Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Кraljevstva, Belgije i SAD, sada dobro profitiraju jer kilogram prodaju preko šest evra, dok se srpska malina u novembru ove godine u Japan uvozila za, čak 11,3 evra, piše Politika u prazničnom izdanju.

Vrtoglavi rast do sada je nezapmežne, ali cene i dalje rastu pa je neizvesno kada će se taj rast zaustaviti, budući da je deficit ovog crvenog zlata veliki na svetskom tržištu.

Kako je Nova ekonomija ranije pisala, za deset meseci 2021. godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.

Vlasnici hladnjača u Srbiji su kilogram malina pri kraju sezobe plaćali i do 400 dinara po kilogramu u Leskovcu, a na drugim područjima Srbije i po 450, a otkupna sezona počela je sa 200 dinara.

Rod maline za 2021. procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona je obležen najvećom otkupnom cenom do sada.

Međutim,domaći malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja.

Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.

Tokom poslednje dve godine izražen je deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, usled ogrmone potražnje izazvane pandemijom i smanjenim rodom koje se bave proizvodnjom.