Za samo dve godine Košarkaški klub Hisar iz Leskovca formirao je i sve ženske selekcije u kojima igraju šezdeset mladih košarkašica, a najveći uspeh je to što je ove godine selekcija kadetskog tima ušla u kadetsku Prvu ligu Srbije i to je jedini tim u toj selekciji od Kragujevca do Pirota, a u toj ligi nema nijednog tima ni u gradovima na jugu Srbije.
U toj ligi leskovačke košarkašice, kao najmlađe – od 14 do 16 godina, igraju sa velikim timovima kao što su Crvena zvezda, Partizan, Radivoj Korać…, što je do sada nezabeležen uspeh za sam KK Hisar, osnovan 2010. samo sa muškim selekcijama, ali i za grad Leskovac.
Ženske selekcije vodi trener Ivan Kostić, diplomirani profesor fizičke kulture.
„Kao kruna našeg dobrog rada stigla je u vidu poziva naših dveju pionirki na savezni trening za reprezentaciju koji je bio održan prošlog meseca u Beogradu. Pozvane su bile Miljana Stanković i Natalija Krstić“.
„Ono što naš uspeh čini jos većim jeste da od 12 klubova koji se takmiče u toj prvoj kadetskoj ligi Srbije jedino naš seniorski tim igra treću ligu, dok kod ostalih 11 timova njihovi seniorski timovi nastupaju u Prvoj ženskoj ligi Srbije i naš kadetski tim predstavlja celu jugoistočnu Srbiju od Kragujevca preko Niša do Pirota… Seniorski tim se takmičio ove godine u prvoj regionalnoj ligi jug. Tim je bio sastavljen od devojčica kadetskog uzrasta i dve juniorke i kao takav, sa prosekom storosti od 16 godina, bio ubedljivo najmladji tim u celoj Srbiji koji se takmičio u seniorskom uzrastu“, priča Kostić za JuGmediu.
I pionirski tim je uspešan, budući da je u južnom regionu ubedljivo prvi.
„Sada se takmiči u Kvalitetnoj pionirskoj ligi i kolo pre kraja prvenstva nalazi se na prvom mestu gde ga još jedna pobeda deli od plasmana za završni turnir Prvenstva Srbije u pionirskom uzrastu i plasmana među 8 najboljih ekipa u Srbiji“, objašnjava.
Svetla je budućnost, smatra trener ženskih selekcija KK Hisar, i najmlađih članova, mini basket, uzrasta od 7 do 11 godina.
„Imamo oko 30-ak devojčica i mogu da kažem da su jako taletovane da treniraju redovno i da je pred njima svetla budućnost a ujedno i kluba“, uveren je Kostić, koji ocenjuje da za sve uspehe zasluge idu i direktoru kluba Marjanu Papaku kao i prijeteljima kluba, ali i njegovim saradnicima Marjanu Veljkoviću, Stefanu Mihajloviću i Mirjani Milović.
Pred očima roditelja devojčica, čije požrtvovanje posebno ističe Kostić, najčešće je sam trener, pa za svoju decu kažu da je on njihov idol.
„Za moju ćerku on je idol i ne može da zamisli dan bez treninga. A trener je jedna vrlo požrtvovana osoba često, kako primećujem, na uštrb svog privatnog života. Veoma je posvećen i odan deci i roditeljima. Svi smo ponosni na klub, na trenera, ali svi se i mi roditelji žrtvujemo. Bilo bi dobro kada bi se sam klub, posebno ženske selekcije, malo više finansijski sagledale“, priča Ivana Perić, majka košarkašice Ivone Perić, prespektivne kadetkinja.
Sličnog je mišljenja i Dragan Žižić, otac Mile Žižić.
„KK Hisar je jedini klub na teritoriji Leskovca koji baštini žensku košarku, zhvaljujući treneru, nas nekoliko entuzijasta, par dobrih ljudi. Mi roditelji plaćamo sami opremu i putovanja, a putovanja su najveći izdatak. Grad Leskovac ustupa prostor za treniranje na šta smo zahvalni, a postoje pregovori da se finansijska sredstva povećaju u odnosu na postojeća, pa se nadamo boljim danima u tom smislu“, kaže Žižić, čija je devojčica član kadetskog tima i njegov kapiten.
Inače, Ivan Kostić ima 34 godine i bez posla u državnoj službi. Od petog razreda osnovne škole igra košarku, ali je zbog obaveza u novom klubu morao da se odrekne tog zadovoljstva.
Ima plavu košarkašku licencu i na putu je da dobije i crvenu. Na pitanje kako se stiže do uspeha, kaže da je ljubav prema sortu i košarci na prvom mestu, zatim, znanje, velika požrtvovanost i poznavanje pedagogije i psihologije, posebno kada su i pitanju devojčice, zapravo, ono što se uči na fakultetu.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Svaka čast devojčicama koje vrlo marljivo treniraju i njihovom treneru koji svaki svoj trenutak čak i od porodice odvaja da bi treninzi bili efikasni i uspešni. Zaista svaka čast. Želim im još više uspeha i pobeda ubuduće.
Zašto se trener žali što nema državni poso , zaposliće ga tašta u školi .
Sram te bilo. Pa što ga nije zaposlila. Jesi ti neki ljubomorko na njegov uspeh. I ja ne vodim da se žali. Zlo si!
Ko je tebi kriv Mirko što nemaš taštu. Ne brini ti za trenera, jer da bi dostigao njegov nivo trebalo bi ti bar još tri života. Drži se ti najbolje Slavka i igraj se partizana.
Trener se ne žali da nema državni posao… Novinar konstatuje. A da se zapitamo svi zašto državni posao nemaju vredni i ambiciozni ljudi koji žele da se daju sportu i deci a, imaju ga nesposobni i dokoni!? Da se zapitamo!?
Hoćete da kažete da u prosveti rade nesposobni i dokoni , moguće .Bogu zvala pa se bavim privatnim biznisom i ne zavisim od nikoga .Da se zapitamo Mirjana ?
Daleko od toga da mislim da neaposobni i dokoni rade u prosveri… Ali ih ima… Na žalost previše… Da ih je manje, znali bi razliku između „ni od koga“ i „nikoga“. I ja ne zavisim ni od koga. Ali znam Kostu jako dobro, znam i njegovu taštu igrom slučaja… I žao mi je što takvih ljudi nema više, ne samo u prosveti i sportu nego i na svetu ?♀️
Ni od koga ili nikoga ako ima posao i dobro mu ide blago njemu i ako nema taštu , još bolje mu je ?