Smena kišnih i sunčanih dana, osetni skokovi temperature, kao i velika vlažnost vazduha nepovoljno su se odrazili na mnoge ljude, pogotovu na hronične bolesnike, zog čega ekipe hitne pomoći širom zemlje imaju pune ruke posla.

Poslednjih dana vlažnost vazduha je viša od 70 odsto, što ne prija ni zdravim osobama, a posebno može da smeta hroničnim bolesnicima.

Najčešća posledica ovakvog vrema, koje narod oseća kao „omorinu“ su mučnina, depresija, vrtoglavica, migrena i promene pritiska, koje ne obilaze i vrlo mlade osobe. A ono se naročito odražava na pacijente sa psihičkim, kardiološkim, gastroenterološkim i reumatološkim tegobama.

U Nišu je za tri nedelje zabeleženo 50 moždanih udara, a u poslednjih 48 sati čak sedam pacijenata je doživelo infarkt. U Hitnoj pomoći u Leskovcu kažu da imaju povećan broj poziva pacijenata sa gušenjem i bolovima u grudima, dok u Urgetnom bolničkom centru vele da se smanjuje broj takvih pacijenata

Prema rečima stručnjaka, nizak atmosferski pritisak i visoka vlažnost vazduha pogoršavaju tegobe, dok visok atmosferski pritisak i toplo vreme pogoduju većini bolesnika

Najgore za zdravlje je kada vlažnost vazduha, atmosferski pritisak i temperature vazduha osciliraju. Kod zdravih osoba to utiče na promenu raspoloženja, astmatičari se bore za dah, dok se oni koji imaju slabo srce žale na gušenje i teskobu u grudima.

„Pri biometeorološkim situacijama kao što su jučerašnja i današnja temperatura vazduha je u nekim okvirima optimalnih vrednosti. Međutim, kombinacija temperature i vlage je jako nepovoljna za astmatičare i srčane bolesnike. Upravo zbog toga, dajemo preporuku da se svi oni, koliko je moguće, sačuvaju od preteranih fizičkih i psihičkih napora, kao i da se striktno pridržavaju saveta lekara „, objašnjava za „Blic“ Jasminka Smailagić, načelnik odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze RHMZ.

Kada su meteoropate u pitanju, ističe ona, u ovim situacijama mogući su bolovi u mišićima, na mestima starih rana, preloma, kao i pospanost tokom dana. Sve to uzrokovano je povećanim brojem pozitivnih jona u atmosferi, koji su negativni za ljudski organizam.

„Za naše zdravlje su dobri negativni joni, a oni se u letnjem periodu dešavaju nakon oluja i velikih atmosferskih pražnjenja. Tada ova pospanost i druge tegobe prestaju. Nema više tog osećaja malaksalosti“, ističe Smailagić.

U takvim danima, koji u Srbiju traju već dve nedelje, astmatičarima i kardiovaskularnim bolesnicima savetuje da budu na oprezu, a mogući su i reumatski bolovi kao prateća forma ove velike relativne vlažnosti. Pored ovih tegoba, mogući su i poremećaji sna, odnosno bezrazložna nesanica.

Meteorolozi predviđaju sunčajniji avgust, ali ispresecan lokalnim nepogodama, pa nije isključivo da takva vazdušna atomosfera slično utiče na hronične bolesnike

Tipični simptomi osetljivosti na vremenske promene su osećaj mučnine, depresivno stanje, vrtoglavica, glavobolja, visok ili nizak krvni pritisak, te opšta telesna slabost i neobjašnjiv umor. Digestivne tegobe obuhvataju, osim mučnine, nelagodnost i bolove u trbuhu, prolivaste stolice i nadimanje trbuha. Kod hroničnih bolesnika koji imaju, recimo, gastritis, Kronovu ili refluksnu bolest, može doći do pogoršanja tegoba.