Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio je da bi školski časovi možda trebalo da se skrate. Istakao je da cilj nije da đaci provedu manje vremena u obrazovnim ustanovama već da budu koncentrisaniji. Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić je naveo za Euronews Srbija da on nije za navedenu promenu. Istakao je da je skraćivanje časova ozbiljna problematika.

“Struktura časa je takva da je potrebno oko pet minuta da se u elektronski dnevnik upiše čas, ko je odsutan kao i nastavna jedinica. Nakon toga ide obnavljanje prethodnog gradiva i povezivanje stare nastavne jedinice sa prethodnom. Za to treba oko deset minuta”, kazao je Antić.

Prema njegovim rečima, glavni deo časa, odnosno predavanje novog gradiva traje oko 20, 22 minuta, piše Telegraf.

“Poslednjih deset minuta časa je interaktivan. Kroz pitanja i odgovore se proverava koliko su đaci zapamtili, shvatili i naučili novu nastavnu jedinicu. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao, kao i ja, nismo za skraćivanje časova iz navedenih razloga”, rekao je Antić.

Napomenuo je da u Finskoj, koja, prema njegovom mišljenju, ima najbolji sistem obrazovanja, čas traje 45 minuta.

“Razlika je samo što odmori traju duže nego kod nas. Zna se da za ručak imaju pauzu od 30 minuta. Postoje zemlje u kojima čas traje i 50 minuta, u nekim i sat vremena. Skandinavske zemlje imaju časove od pola sata, ali to nije dalo neke rezultate”, kazao je on.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd smatra da treba da se uradi reforma obrazovanja i udžbenika, da se opreme škole, da se zabrani upotreba mobilnih telefona u školama.

“Takođe treba u škole da se uvede više aktivnosti poput sporta, kulture, muzičkih i likovnih sekcija”, zaključio je Antić.

Međutim, skraćivanje časova nije jedina promena koju učenici u školama u Srbiji mogu da očekuju. Podsetimo, kako je Telergaf.rs pisao, nedavno je i sam ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković, govorio u Skupštini o predloženim izmenama Zakona o udžbenicima, ističući da je primarni cilj zakona stvaranje prostora za razvijanje patriotske vrline i društvene odgovornosti kod učenika.

Ministar je naglasio da novi Zakon o udžbenicima neće biti vrednosno neutralan, već namerava da razvija svest o identitetu kako dominantnog naroda, tako i drugih naroda.

Novi ciljevi Zakona biće patriotizam i identitet, jer, kako je navedeno, Zakon treba da podstakne patriotsku vrlinu i društvenu odgovornost.

Zakon obuhvata i većinsko i manjinsko stanovništvo, te je:

“Sažeo nacionalno i demokratsko s jedne strane, zato što je obuhvatio i većinsko i manjinsko stanovništvo. I mi smo se vodili tom ravnotežom između demokratije i multikulturalnosti u ovom društvu”, kazao je on.

Ministar je najavio da će se raditi na promeni planova i programa nastave u kontekstu intencija novog Zakona:

“U daljem radu, pre svega Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja radiće se na tome da se promene planovi i programi u kontekstu intencija ovog Zakona i da se redefiniše plan i program izvođenja nastave, odnosno da se napravi neka ravnoteža u broju časova”, dodao je.

Vuk Stanković je naglasio da se nacionalna bezbednost razume u najširem mogućem kontekstu, te da je svest o identitetu ključna za odbranu države u turbulentnim vremenima.

“Ako čovek nema svest o identitetu, ako nema svest o tome da je država najviši oblik nacionalne slobode, onda se postavlja pitanje da li je u turbulentnim vremenima spreman nju da brani. I vama je jasno da u trusnom području kao što je ovo, u kome nisu završene geopolitičke igre, uvek postoji rizik za nacionalnu bezbednost šta god da radili i kojom god društvenom aktivnošću se bavili, uključujući i obrazovanje”, zaključio je.