Iako odluku o tome koliki će biti minimalac treba da donese Socio-ekonomski savet (SES), predsednik Srbije još jednom je preduhitrio institucije i najavio minimalnu zaradu od 550 evra za 2026. godinu. Sindikati to nazivaju poniženjem, a poslodavci mogućim udarom na najranjivije firme.

Minimalac je u 2025. godini povećan za 13,7 odsto u odnosu na prethodnu. Minimalna cena radnog časa povećana je sa 271 na 308 dinara, što znači da se minimalac kreće u rasponu od 49.280 dinara za 160 radnih sati do 56.672 dinara za 184 radna sata, piše Danas.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je već sada u maju povećanje minimalne zarade do 1. januara naredne godine.

On je poručio da će sadašnjih 53.500 dinara ili 457 evra do 1. januara skočiti na 550 evra, a da će to biti obezbeđeno povećanjem neoporezivog dela zarade za nešto više od 15 odsto.

Vučić je dodao da je minimalac, koji bi od 2026. godine tako dostizao 64.400 dinara, ponuda koja „prevazilazi očekivanja svih sindikata u Srbiji“.

Ovo nije prvi put da predsednik države izlazi iz svojih ovlašćenja i unapred iznosi brojke, koje mora da utvrdi Socio-ekonomski savet (SES) u kom učestvuju sindikati, poslodavci i Vlada Srbije.

Ipak, ovo nije prvi put ni da država na ovaj način pokušava da poveća minimalac, s obzirom da je od 1. januara 2025. godine uvećan neoporezivi deo zarade za isti procenat za koji je povećana minimalna cena rada, odnosno 13,7 odsto ili u nominalnom iznosu 3.423 dinara.

Tako se, umesto 25.000 dinara, u ovoj godini neće oporezivati 28.423 dinara zarade.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić za Danas kaže svako treba da se drži svojih ovlašćenja.

„Kada sam prvi put čula tu izjavu, meni je prva misao bila da su nam neophodni vanredni parlamentarni izbori. Treba konačno svako da počne da radi svoj posao za koji je nadležan. Da sindikati utvrde reprezentativnost po slovu zakona, da predsednik radi po slovu ustava, da ministar rada počne da radi svoj posao na dobrobit zaposlenih i da ne prepušta svoje funkcije i ingerencije predsedniku države“, ukazuje ona.

Kada je reč o minimalnoj ceni rada, Savić smatra da predsednik države neprekidno „ponižava sindikate“.

„On je nas i sada apsolutno ponizio, jer je mesecima unapred već rekao kolika će eventualno biti visina minimalne cene rada. Ponizio je i SES, telo koje je nadležno da pregovara u vezi sa visinom minimalne cene rada“, navodi naša sagovornica.

Ona poručuje i da je Vučićevu izjavu doživela kao propagandnu.

„On je tome sklon, mesecima pre otpočinjanja pregovora daje ovakve najave, to je samo u svrhu propagande“, upozorava Savić.

Dodatni problem je, kako kaže, što se sve predstavlja u evrima.

„Reci nam koliko je to u dinarima. Evro stoji, a sve ostalo ide u nebesa – cene osnovnih životnih namirnica, porezi, struja… sve živo poskupljuje. Mi sigurno nećemo biti fascinirani, upravo iz ovog razloga što naše plate idu na plaćanje režija, rata kredita, stvaranje profita bankama, punjenju budžeta… a naši džepovi sve tanji“, ukazuje Savić.

Što se tiče ideje o povećanju neoporezivog dela, ona naglašava da sindikati sigurno neće imati ništa protiv nje.

„Podržavamo da se smanji priliv u budžet, a da se da malo narodu. Međutim, mora da se razgovara i sa poslodavcima, a pitanje je kako će oni da reaguju na sve to. Jer to nije samo povećanje minimalca, već i povećanje plata“, zaključuje Savić.

očasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković objašnjava da će za neke koji inače isplaćuju značajno veće zarade nego što je minimalna, ovo uticati pozitivno, dok onima kojima je problem da isplate i minimalne zarade, ovo „ne predstavlja ništa“.

„Oni koji isplaćuju veće zarade nego što su minimalne, njima će to dobro da dođe pošto će da uštede na smanjenoj obavezi plaćanja državi tog dela poreza. Praktično, onima kojima bi trebalo da se olakša da mogu da isplate povećane minimalne zarade, koji su u problemu, oni će biti u još većem problemu. Njihov se trošak zarada značajno povećava“, upozorava on.

Atanacković veruje da može da dođe do kontraefekta, odnosno da se ta poslovanja ugase.

„Lako je pretpostaviti da će do toga doći, ako ne može da se uspostavi ravnoteža između prihoda i rashoda, ako su u takvoj tržišnoj situaciji da ne mogu sami da povećaju svoje prihode, a tržište im ne da da povećaju cene svojih proizvoda ili usluga, a s druge strane im se povećava izdatak kao trošak zarada“, pojašnjava on.

Naš sagovornik naglašava da država odvoji puno para, ali da tih puno para ide onima kojima one nisu neophodne, zato što već isplaćuju veće zarade.

On dodaje da će se sa povećavanjem minimalnih zarada, povećati i druge zarade.

„Ako se za 10 odsto povećaju minimalne zarade, onda se i one sve druge koje su blizu tog nivoa, takođe, povećaju za taj procenat“, kaže Atanacković.

Ipak, on ukazuje da država neće moći to da primeni, ako želi da poštuje zakon i pravila kod određivanja minimalne zarade.

„Ona se po pravilu utvrđuje dogovorom na SES-u do 15. septembra. Ukoliko ne dođe do konsenzusa i neko to ne prihvati, Vlada samostalno određuje kolika će biti minimalna cena. Uglavnom je tako i bilo prošlih godina, ali je za ovu godinu došlo do konsenzusa“, navodi Atanacković.

Naš sagovornik objašnjava da postoji pravilo da minimalna cena rada može da poraste za onoliko koliko je porastao bruto domaći proizvod (BDP) i za koliko je predviđena inflacija.

„To je u predviđanju za ovu godinu bilo nešto manje od osam odsto, međutim povećanje minimalne zarade je bilo 13,7 odsto, što je značajno iznad toga. Samu minimalnu zaradu ostvaruje oko 100.000 zaposlenih, ali sve ono što je blizu te zarade, povećava se da bi ostalo više od te minimalne. To ima veliki uticaj na inflaciju, zato treba izbegavati tolika povećanja, jer se pojavi više novca nego što je to potrebno da se održi ravnoteža“, zaključuje Atanacković.