Iako je skrajnuta sa svih glavnih puteva, varoš Vučje na zapadu zaleđine Leskovca, podarena je prirodnim i božanskim lepotama kakve retko koje mesto u Srbiji ima. Smeštena u dolini i okružena planinom Kukavicom, a do nje se stiže novoasfaltiranim putem, ima čuveni kanjon ispod sa rekom Vučjankom, nekoliko fabrika i bazen za kupanje na otvorenom, a ulice su prepune ljudi.

Ovaj opis Vučja bio bu u potpunosti tačan da je pisan pre 30 godina. Pirodna blaga, zajedno sa drugom po redu najstarijom hidroelektranom u podnožju kanjona, nisu se pomerila s mesta i njene turbine još proizvode struju na isti način kao pre 120 godina, ali danas Vučje deluje avetinjski, varoština staraca u kojoj omladina svraća samo tokom raspusta ili je tu zato što nema kud.

Sela nisu priključena na gradski vodovod, ali su se povezela na izvore sa Kukavice, pa je Vučjanka osiromašena vodom

Onaj bazen s početka, zapravo olupina, još je na svom mestu, ali je od njega ostala ruina. Podigao ga je predratni vlasnik tekstilne fabrike Laza Teokarović za potrebe pranja vune iz Australije, a „nasledile“ su ga nove vlasti. Pošto se proces pranja promenio, bazen je dva puta popravljan i modernizovan pa su mladi Vučjnaci sredinom poslednje decenije prošlog veka uživali u njemu, mnogi ga menjajući s morem. Danas je simbol sveobuhvatnog stanja mesta u kojem je do pre 30 godina bilo više radnika nego meštana.

„Ovo je slika celog Vučja, ne morate dalje odavde“, kaže Ljubiša Jovanović dok s tugom posmatramo bazen zarasao u korov.