Nije da su neki predmeti na fakultetu nepotrebni, ali ne može sve da zainteresuje svakoga. Svi imamo različite afinitete. Sviđa mi se kako su koncepirane vežbe, nastava, ispiti i predispitne obaveze. Nas nije mnogo na smeru i zbog toga je bolja atmosfera, veća je interakcija sa profesorima. Nije sve interesantno, ali je vrlo relevantno, jer moramo da znamo neke stvari čak iako nas ne zanimaju, kaže u razgovoru za JuGmediu student master studija sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu Vuk Dinić.

Vuk je završio osnovne studije sociologije, na drugoj i trećoj godini bio je najbolji student departmana sociologije, dobitnik stipendije Dositeja, a sada je na prvoj godini master studija i od ove školske godine počinje da radi kao demonstrator na sociologiji. Poštujući epidemiološke mere i uslove fakulteta, u obližnjem kafiću razgovarali smo sa njim o formalnom obrazovanju, njegovoj angažovanosti u raznim projektima i načinu na koji on provodi vreme kada odmara od učenja.

Kao veoma aktivan student, pohađao je mnogobrojne seminare i radionice, za koje kažu da su mu bile značajne u neformalnom obrazovanju, ali i uprkos pojedinim seminarima koji mu nisu značili uopšte, naglašava da je zaista važno baviti se aktivnostima pored formalnog obrazovanja. Za prvi seminar ga je preporučio profesor, dok su se, kako kaže, kasnije nizali jedan za drugim.

„To je bio seminar „Škola o migracijama“ u organizaciji Grupe 484 i održao se u Vrnjačkoj banji. Tad je zapravo počelo to moje angažovanje. Tad sam uvideo da je okej fakultet, ali da moramo da imamo nešto šire od toga. Nije sve u tim knjigama. Ima jedna super izreka „Sociologija nije ono što čitaš, već ono što radiš“, jer iz tih knjiga moraš da pogledaš svet oko sebe, da vidiš da li je sve to i dalje tačno, da li sve i dalje stoji“, navodi Vuk.

Na drugoj godini osnovnih studija počeo je da piše tekstove za blogove kao što su “Centar za antiautoritarne studije” i portal “Talas”. Najviše ga interesuju društveni pokreti i socijalna politika, ali mu je veoma interesantno da se bavi istraživanjima i bazama podataka.

„Završio sam kurs „Uvod u R programski jezik“. Na fakultetu smo učili SPSS, program za analizu podataka, ali to je bio uvodni program. U sociološkim istraživanjima su bitni podaci, obrada, vizuelnizacija podataka, a to mogu da radim sa drugim programima kao što su R ili Pajton. Zainteresovan sam da se i time bavim, ali nemam toliko vremena za to. Završio sam kurseve za rezilijentnost i brzo čitanje na platformi „Kampster“.

Posebno iskustvo koje mu je pomoglo da naučeno na fakultetu primeni u praksi osetio je na seminaru Hakaton, gde je na realizaciji ideje koju je kreirao sa svojim timom imao zadatak da istraživanje od 350 ispitanika obavi sam.

„Ovde sam bio prvi put bačen u vatru, gde sam morao sve sam da odradim. U tom istraživanju za Hakaton bilo je oko 350 odgovora koje je trebalo da odradim, klasifikujem, kodiram, ubacim u bazu, obradim. Prezentovali smo ideju na „Beogradskom bezbedonosnom forumu“ i osvojili drugo mesto. To je bilo oktobra 2019. godine. Nismo mogli da nađemo finansijera, ali smo nas troje iz tima raštrkani po drugim gradovima sa gomilom drugih obaveza i tome nismo mogli da se posvetimo aktivnije“, ističe Vuk.

Kada govori o neformalnom obrazovanju, on vrlo entuzijastično i sigurno tvrdi da je ono što uči na fakultetu itekako potrebno, te da je apsolutno zadovoljan načinom rada na departmanu za sociologiju i odnosom sa svim profesorima. Međutim, on nije u potpunosti siguran da je gradivo koje se mora znati relevatno, iako mu, kako kaže, nikada nije problem da isto savlada.

„Učimo mnoge stvari koje više ne važe. Hteli mi da priznamo ili ne, naše društvo se vrti oko društvenih mreža, a mi i dalje ignorišemo tu činjenicu. Učimo kakvo je bilo društvo devedesetih godina, kada internet nije ni bio raširen. Bitno je da se o mnogim temama znaju osnovne stvari, ali je još bitnije da se literatura apdejtuje novim podacima. Ja završavam fakultet 2020. godine i treba da se razvijem kroz neko vreme, a učim podatke od pre 20 godina. Znači, treba da se spremim za sutra na osnovu onoga što je bilo juče. Okej je da znamo kako se društvo razvijalo u kratkim crtama, ali da ne bude presudno za gradivo. Jedan od problema je to što učimo iz stare literature. Prošlo je 40 godina od nekih dešavanja, sada je sve mnogo drugačije, trebalo bi da gledamo kakvo je stanje sad“.

Vuk za sebe kaže da je introvertan i da retko izlazi, ali da u slobodno vreme i u pauzama tokom učenja čita knjige o sociologiji i društvu, čak i one koje nisu obavezne za fakultet.

„Ja završim obaveze koje se tiču ispita, pa onda uzmem da čitam ono što me zanima van ispita. To je sve u vezi sa sociologijom, ono što me stvarno zanima. Uvek moraš da se usavršavaš još, čitaš još, gledaš još, da bi mogao da kažeš da si što bolji stručnjak“, komentariše.

Tokom detinjstva, Vuk je učio o istoriji, bio je posvećen tome i u ranijem periodu bio je siguran da će to i studirati. Ipak, nakon završene srednje tehničke škole u Surdulici, napravio je pauzu od godinu dana kako bi razmislio o onome čime zaista želi da se bavi.

„Moji prijatelji i porodica su bili ubeđeni da ću ja da upišem istoriju. Istorija je uglavnom o ratovima i bitkama, a mene je oduvek zanimalo zašto baš u Srbiji ljudi žive ovako kako žive i zašto Srbija nije, na primer, kao Švajcarska. I za sve to istorija nije mogla da mi da potpune odgovore. Upisao sam sociologiju i kad mi je bilo prvo predavanje na faksu, ja sam shvatio da ja ovo volim, da ovo hoću i da sam našao sebe ovde“, priseća se.

Na letnjoj pauzi između osnovnih i master studija, posvetio je vreme pohađajući razne on-lajn obuke, gde je naučio kako da popuni zahtev za informaciju od javnog značaja, kome da je uputi, kako da se obrati ombudsmanu i razne druge praktične stvari kojih nije bilo na fakultetu.

Pri upisu master studija postao je i demonstrator na sociologiji svojim mlađim kolegama, za sada želi da završi master, a potom i doktorske studije i da se naučno razvija tokom rada na fakultetu, ali kaže da ne voli da planira unapred i da govori o dugoročnijim ciljevima i budućnosti.

Ovaj medijski sadržaj  deo je projekta „Banka znaja“ koji je podržan iz budžeta grada Niša. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.