Kad god otpočne svoj uobičajeni trening na spravama postavljenim kod srednje Medicinske škole, Vranjanac Vuk Jovanović uvek izazove divljenje slučajnih prolaznika. Ovo pogotovo kada počne na njima s lakoćom da izvodi svoje vragolije.

Iako je zaposlen i otac četvorice sinova ovaj mlad momak uvek nađe vremena za ovu vrstu treninga zato što ga to ispunjava i njegov život čini sadržajnijim.

U svemu ovome pogotovo uživa kada mu se pridruže maleni dečaci kao i njihovi stariji drugari koji su tek počeli da vežbaju. Tada zna da je njegova misija ispunjena i uvek se potrudi da im pokaže kako pojedine vežbe mogu da urade, ali i da pritom naglasi da samo uz vredno treniranje lako mogu da dođu do mentalnog blagostanja i samopouzdanja.

On objašnjava da je ulični trening spoj gimnastike i vežbi snage. Svakome ko se njime bavi pruža slobodu pokreta sa elementima akrobatike i pri tom uključuju i discipline koje zahtevaju snagu.

Sport je, po njegovim rečima, nešto više od fizičke aktivnosti koji onog ko se njime bavi uči disciplini i oblikuje njegov karakter. Da je to baš tako on odvno potrvrđuje svojim primerom.