Milko Stojković, naš kolumnista, dobio je prvu nagradu za prozu na konkursu Književne radionice Kordun na temu „Čovekov otisak u prirodi“. Sve čestitke autoru, a vi pročitajte nagrađeni rad „Za našu decu“.

– Predivna slika!

– Ne može da se ne primeti.

– U ravni je sa stvarnošću!

– Niste prvi koji je to primetio.

– Prosto čujem žubor reke. Osećam kapi vode po licu. Udišem klizavost ovog belutka u brzacima.

– Imali smo nekoliko posetilaca koji su čak i ribu hteli rukama da hvataju u virovima ove slike.

Obezbeđenje je jedva uspelo da ih izgura na izlazna vrata galerije.

– Umetnik je izuzetan. Imati ovakvu maštu i preneti je na slikarsko platno je retka privilegija.

– Nije samo mašta u pitanju. Slika je u osnovi stvarnost.

– Čija stvarnost?

– Ovo na slici je reka Vlasina.

– Vlasina!? Skoro sam bio u tom kraju. Nisam video ni vodu, a kamo li reku.Uočio sam samo

suvo korito.

– Ah! Voda je u cevima. Napaja mini hidrocentrale, obasjava svetlu budućnost.

– Ali, priroda!? Ribe? Rakovi? Živi svet u reci i oko nje? Sve je to nestalo!

– Grešite. Zar se pre nekoliko trenutaka niste divili baš tome.

– Da, ali to je samo slika.

– O tome upravo pričamo. Vlasnici mini hidrocentrala su u obavezi da sačuvaju prirodu, pa su

angažovali umetnika da sačini ovu sliku koja će ostati u nasleđe budućim generacijama i

prikazivati im svu raskošnu lepotu toka reke Vlasine.

– Ali u stvarnosti…

– Kome je još potrebna stvarnost? Shvatićete vremenom da ovako nešto čak i više pogoduje turizmu nego neposredni odlazak u poluukroćenu prirodu gde vas mogu očekivati mnoge nepredviđene okolnosti. Ovako, lepo zakažete termin, dođete u galeriju sa porcijom roštilja, kesom kikirikija, kesom suncokreta, dobijete stolicu u koju se udobno smestite i sat, dva, tri, zavisi koliko vremena uplatite, uživate u žuboru reke, osećate kapljice vode koje se u brzacima odbijaju od belutaka. Radi kompletnog zadovoljstva, posetioci će moći u galeriji da bacaju plastične flaše, kese, staklene boce, prazne konzerve. Mi sve činimo za budućnost naše dece.Potomstvo koje dolazi za nama biće nam zahvalno.

***

– Zadivljen sam! Slika koja očarava!

– Ne može da se ne primeti.

– Gotovo verna kopija stvarnosti.

– Većina posetilaca to primeti.

– Skoro da čujem šum lišća, dašak vetra, cvrkut ptica, kad bih zažmurio možda bih osetio i mirise.

– Mnoge smo posetioce morali silom da izbacimo jer su sa ove slike hteli da beru cveće i

sakupljaju pečurke.

– Izuzetan slikar. samo nam genije može ovoliko približiti realnost.

– Nije samo genijalnost u pitanju. U osnovi je stvarnost.

– Čija stvarnost?

– Ovo na slici su šume i prirodne lepote Vlasine.

– Vlasine!? Pre desetak dana sam prošao Vlasinom. Nisam primetio ni travu, ni cveće, a kamo li

šume. Samo gola brda.

– Ah! Šuma je prodata bizmismenima koji su…