U vranjskom kraju i danas gotovo da nema domaćice u čijem domu vikendom ne zamiriše neka pita pravljena na tradicionalan način od domaćih kora. Pored propeća, zeljanka i sečenice, spolja hrskave, a unutra sočne, koje predstavljaju tradicionalne bisere vranjske kuhinje pokatkad se nađe i najautentičnija među njima, pita samsa.

U pravljenju ove pite koja od davnina slovi za delikates ovog kraja pravi je majstor i dvadesetogodišnja Dorotea Vasilev. Ona je sve vranjske pite još od malena naučila da pravi od svoje bake Đure koja je i danas vrhunski majstor u tome. Od nje jedino nije naučila da mesi samsu zato što je ona uvek volela da pravi pite sa bogatim nadevom.

Za razliku od svoje bake, Dorotea je pošto-poto htela da se oproba i u pravljenju samse koja je na meniju vranjskih domaćica još od doba Turaka, a pred čijom aromom niko do sada nije ostao ravnodušan.

Zato je kada prikupila sve neophodne informacije o pravljenju ove pite bez nadeva, koja se preliva samo kiselim mlekom i belim lukom, zasukala rukave, umesila testo i razvukla tako tanke kore od kojih je samsa ispala tako dobro da je i samu sebe iznenadila. Sva oduševljena odmah je slike sa tek ispečenom samsom okačila na Internet i ubrzo potom usledilo je takvo interesovanje za njom da su na njenu adresu stigle čak i neke ponude za kupovinu koje nikako nije mogla da odbije.

A kada su ljudi koji su je jednom probali saznali da ona fantastično pravi sve vrste pita od ručno pravljenih kora učestale su i porudžbine tako da je sada Dorotea, koja je po struci medicinski radnik, došla u situaciju da ozbiljno razmišlja i o otvaranju radnje u kojoj će prodavati sve vrste domaćih pita.

„Vranjanci vole domaće “mesenije” i traže da im ih pravim za raznorazne porodične svečanosti. Među pitama koje naručuju je i samsa koju pravim isključivo od kora koje svojom rukom omesim. U gradu se ovakva samsa ne može naći zato što iziskuje mnogo vremena za pravljenje pa je vranjski ugostitelji prave od gotovih kora, a to već nije prava samsa“, tvrdi Dorotea.

Recept

Kore za ovu pitu ova mlada devojka pravi sa takvom lakoćom da se onome ko sa strane posmatra to čini vrlo jednostavnim. Njoj to uvek pođe za rukom jer iza sebe ima pozamašno iskustvo tako da za tili čas od jednog kilograma brašna, pola litra mlake vode, kašičice soli, 350 grama ulja pomešanog sa kašikom svinjske masti umesi glatko testo od koje razvlači kore za samsu.

“Testo ne sme da bude ni pretvrdo, a ni premeko. Od njega napravim deset okruglih loptica koje pošto malo razvučem oklagijom premažem uljem i ostavim da odostoje jedno petnaestak minuta. Kada ovako odstoje krenem da ih na stolnjaku razvlačim u tanku providnu koru sa čijih krajeva, kada završim razvlačenje, obavezno odsečem sve debele slojeve testa. Koru poprskam uljem i onda stolnjakom uvijem u rolnu koju urolujem u okrugli podmazan pleh.”, savetuje Dorotea i dodaje da kore treba peći pola sata u u dobro zagrejanoj rerni, a na pet minuta pre vađenja pitu preliti sa 700 ml kiselog mleka pomešanog sa pet čenova istucanog belog luka i ponovo vratiti u rernu da kore upiju preliv.

“Ovu prelepu masu sačinjenu od kiselog mleka i belog luka obavezno treba ravnomerno razmazati po ispečenim korama u veoma tankom sloju kako se ne bi pretvorile u pihtijastu masu. Oni koji vole beli luk mogu da stave više od pet čenova u masu za prelivanje”, poručuje Dorotea.

A da je stvarno reč o neprevaziđenom delikatesu oni koji prvi put probaju pitu samsu shvate tek kada pojedu prvi zalogaj koji iznova tera na još.