Visoki porezi i doprinosi na zarade, veliki broj bolovanja, česti prekidi u snabdevanju električnom energijom i nedostatak kvalifikovane radne snage – to su problemi koji muče privrednike iz Leskovca, a o kojima je danas bilo reči na sastanku sa predstavnicima lokalne vlasti.

O ovome se, između ostalog, govorilo na zatvorenom sastanku predstavnika leskovačke lokalne samouprave, Regionalne privredne komore i Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), održanom pod nazivom „Inicijativa za jačanje zapošljavanja kroz saradnju sa privredom“.

Novinarima je nakon toga samo prepričano o čemu se razgovaralo i šta trenutno „žulja“ leskovačke privrednike.

„Postavljeno mi je logično pitanje – da li je bolje da se plata od 450 evra primi na vreme, ili da kasni ona od 500 evra? Naravno da je prva opcija sigurnija. Ali, obaveza je naša da stalno dižemo plate kako bismo pokrili potrošačku korpu. To je stalni sukob između tržišta i potražnje. Tržišna je ekonomija. Dajemo sve od sebe“, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović na konferenciji za novinare.

Na pitanje Jugmedie da li je sa sastanka potekla inicijativa da se u siromašnim područjima – poput juga Srbije – smanje stope poreza i doprinosa, Cvetanović je rekao da to „nije novost“.

„Inicijative postoje, uvek postoje i postoji osnova. Uvek ima predloga. A kojim će smerom to da ide, zavisi od globalne političke situacije i stanja u državi. Mnogi se žale da im je zbog blokada privredna aktivnost opala 30 do 40 posto. Mnogi su se žalili da EPS radi rekonstrukciju svojih energetskih postrojenja tokom nedelje, kada je najveća privredna aktivnost. Direktorka Nevena Kolor kaže: ‘Ne znam da li će biti struje kada se vratim u firmu i da li fabrika radi’.“

„Ni minut vanrednog nestanka struje ne bi smeo da se dogodi, a kod nas se to dešava mnogo češće nego što je uobičajeno. Kako da privredni subjekti koji proizvode ili izvoze rade, ako nemaju konstantnu električnu energiju?“ dodao je on.

Na zatvorenom sastanku govorilo se i o pritiscima na poslodavce kada je reč o mladim radnicima, posebno onima koji pohađaju dualno obrazovanje.

Prema podacima, preko NSZ je putem stručne prakse i radnih programa posao dobilo ukupno 1.588 osoba, za šta je lokalna samouprava izdvojila 272,7 miliona dinara.

„Žalili su se na našu mladost i budućnost – kada dođu na stručnu praksu, neki traže potpise posle dva dana, umesto da prate proces. Bilo je dilema oko pekarskog zanata, jer sada sve mašine rade, pa ćete retko naći nekoga ko ume da umesi i ispeče pogaču ili hleb kao nekada“, rekao je Cvetanović.

Na pitanje Jugmedie da li su se privrednici žalili na nedostatak visokoobrazovanih kadrova, gradonačelnik je zaobišao odgovor, rekavši samo da je, na primer, leskovačka „Keramika“ zadovoljna. Ostatak izlaganja prebacio je na porodične biznise.

Tako je ispričao priču o fabrikantu iz Vranja koji je bio primoran da zatvori firmu jer su deca izabrala druge karijere.

Cvetanović je naveo primer kompanije „Jura“, za koju je rekao da zapošljava 2.600 radnika, iako su predstavnici kompanije naveli broj od „preko 300“.

„Žalili su se da posle posete nemačke kompanije Mercedes, kada je bio štrajk, nisu više dobili poslove od njih. Mnogi radnici su ostali bez posla. Sami kujemo svoju sreću. Teško je zadržati investitore, a još teže privući nove — zbog toga stalno radimo na tome“, rekao je on.

Govorio je i o uporednim primerima radne kulture:

– prosečan Amerikanac tokom radnog veka promeni sedam poslova
– japanski radnik, prema rečima Dragane Belencade koja je nedavno boravila u Japanu, ceo život provede u jednoj kompaniji.

Direktor NSZ Milan Bosnić podsetio je da je ovo sedmi sastanak ovakve vrste u Srbiji.

Na pitanje Jugmedie zašto je sastanak bio zatvoren za medije, Cvetanović je odgovorio da je „agenda drugačija kada dođe gost“.

„Cilj je da razumemo koje su potrebe privrede, ko raste, ko stagnira, ko zapošljava, ko smanjuje broj radnika. Da razumemo uzroke problema i da zajedno, kao strateški partneri, krenemo da ih rešavamo“, rekao je Bosnić.

Dodao je i da je važno da se znaju planovi lokalnih samouprava za narednu godinu:

„Kako bismo mogli zajednički da planiramo naše podsticaje i akcije, sve u cilju povećanja privredne aktivnosti i zapošljavanja.“

Na sastanku je govorio i Goran Jović, predsednik Regionalne privredne komore.