Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović obišao je danas radove na depou Narodnog muzeja Leskovac i tom prilikom istakao da grad Leskovac svestrano pomaže rad institucija kulture u gradu na Veternici, insistirajući ne samo na programima, nego i na objektima gde se ti programi izvode. Prema rečima Cvetanovića, veliki je značaj depoa kada je funkcionisanje muzeja u pitanju, a za njihovu rekonstrukciju izdvojeno je 12 miliona dinara.

,,Depoi su početna stanica na putu ka muzejskim postavkama, ali i prebivalište mnogih predmeta koji tek treba da otkriju svoje velike tajne, da upotpune naše znanje o prošlosti. Depoi muzeja su njihovo srce” kazao je.

Potom se osvrnuo na detalje njihove rekonstrukcije.

,,Imajući u vidu starost objekta, neadekvatnu zaštitu od temelja zgrade, kao i činjenicu da je broj predmeta dupliran u odnosu na prošli vremenski period, naročito u poslednjih 50 godina, grad Leskovac i Narodni muzej krenuli su u prvu od tri faze rekonstrukcije muzejskih depoa. U ovoj fazi izvršiće se drenaža i hidroizolacija temelja muzeja. Iznos od 10,8 miliona dinara je već izdvojen u budžetu. U drugoj fazi izvršiće se unutrašnje sređivanje depoa, a treća faza obuhvata opremanje depoa savremenim aparatima koji mere temperaturu i vlagu” objasnio je.

Dimitrijević ističe da su 40 predmeta spremna za otpis, a da se najvredniji predmeti čuvaju u postavkama i da nisu izloženi.

Gradonačelnik Cvetanović je na kraju izlaganja odao priznanje rukovodstvu Narodnog muzeja, podsetio na sve što je odrađeno u prethodnom periodu, a posebnu zahvalnost istakao je za sve što je urađeno za Caričin grad, odnosno Justinijanu Primu u Lebanu koje takođe pripada regionalnom muzeju, odnosno Narodnom muzeju Leskovac koji je u poslednjih šest godina čak četiri puta proglašen za najbolji muzej.

Direktor Narodnog muzeja Leskovac Nebojša Dimitrijević rekao je na današnjoj konferenciji za novinare da je projekat podržan u potpunosti od strane grada Leskovca i da su svi muzejski objekti završeni, osim onog u Strojkovcu.

Na pitanje da li su neki predmeti koji se čuvaju oštećeni usled loših uslova, direktor Dimitrijević odgovorio je potvrdno.

,,Da, neki predmeti jesu oštećeni. To je problem sa kojim se suočavamo poslednjih 10-15 godina. Depoi su od betona i tokom vremena stradaju zbog blizine reke, kapilarne vlage, vlage u zemlji…Sada su se stvorili uslovi, najpre finansijski, da se izvedu ovakve vrste radova, odnosno potpuna sanacija” istakao je, potom dodao da se rukovodstvo muzeja trudi da najugroženije predmete povuče na gornje spratove gde nema vlage, a tu spadaju koža, tekstil…

Kada su u pitanju planovi za sledeću godinu, direktor je rekao da je zadatak da se 30.000 predmeta izvuče i vrati, a da se pri tome nijedan predmet ne izgubi i ne ošteti.

This slideshow requires JavaScript.