Idem jer mogu da naplatim sebe troduplo više nego ovde. Tamo se kvalitet ceni. Biću onoliki koliko vredim. Tamo, negde, preko, neću da radim za siću, neću da budem eksploatisan od strane iskompleksiranog gazde. Preko će da me plate koliko vredim.

To mi kažu drugovi, komšije, rođaci, ratni invalid bez posla i jedna penzionisana baba, dok kovu planove za pečat na pasošu u zemlji izlazećeg sunca plave zastavice sa zvezdicama.

Niko se zapravo ne pita kolika je njegova vrednost, sa kim je meri, kompariše i zašto je on baš taj koji bi imao privilegiju da ode iz zemlje u kojoj cvetaju tikve a ne ruže.

Hajde da zamislimo da je Albanija obećana zemlja… Plate od 5 do 10.000 evra. Gde se viori zastava Velike Albanije, gde su Srbi narod bez istorije… Da li bi tu zemlju nazvao svojim domom i otadžbinom zarad bolje egzistencije, prijatelju? Kolika je cena reči zvane ,,dom“?  A računaj i na to da bi u toj zamišljenoj Albaniji bio bolje plaćen za svoje znanje, ekploatisanje, nego ovde, ili bi svoj sadašnji dom težio da učiniš boljim mestom za život?

Dragane, da li misliš da ćeš igde biti više cenjnen kao Srbin nego u Srbiji?

Zašto iz zmelje u kojoj je do skoro rastao kupus teško cvetaju ruže? Ko je odgovaran?

Verovali smo u pogrešne krivce. Akteri smo bili mi. Na nama je odgovornost, a u našoj potrebi je vekovima da nađemo pogrešan status.

Meni je tako kako je.

Zašto neko u zemlji u kojoj i dalje cvetaju tikve uporno ima potrebu da saseče i tikvin koren? Hoće li to neko da mi objasni?

Ili smo zaboravili koliko je tikvenik dobar… Šta nam je dao….

Besplatno školovanje, asfaltiarn put od kuće do škole, azbuku, veru, državu, korene, istoriju, šansu da se afirnišemo u ono što jesmo spram svojih želja, inteligencije i sposobnosti… Spram onoga što jesi.

Ne možeš kriviti zemlju za svoje neuspehe, egzistenciju i materijalni status. I takav lenj, ti jesi deo države i imaš šansu da je učiniš boiljom.

Na kraju krajeva, ti koji si ostao ovde i jedeš taj tikvenik iste države koja ti je dala sve ove šanse, zapitaj se zašto nisi majstor za sukanje kora za burek u obližnjoj burekdžinici kad već težiš tolikoj inteligenciji. Težiš da budeš burekdžija, ali Angelinog bureka, tamo negde, nikad dostojan biti nećeš, jer ćeš tamo samo biti Srbin na privremenom radu u Nemačkoj. Za tebe je tamo dobra i užegla mast od pre dve godine.

I MTS kaže: IMATE PRIJATELJE, a na kraju vam isporuči račun za pružene usluge.