Sedam godina smo pokušavali i konvencionalnom, i alternativnom medicinom da prevarimo naše nedostatke i sponatno postanemo mama i tata, ali to se nije dogodilo. Suprug i ja smo bili suočeni sa sterilitetom i vrlo lošim prognozama da se na prirodan način ostvarimo u ulozi roditelja. Često smo se šalili na svoj  račun, da bi nam bilo lakše, kako smo oboje pomalo felerični, ili da pored silnih fakulteta koje smo završili ne umemo da napravimo jednu bebu.

Ovako se jedna od žena, koja je posle trnovitog puta dobila dvoje dece, ispoveda na sajtu Udruženja “Šansa za roditeljstvo”, koje se bori za bolje uslove za vantelesnu oplodnju u Srbiji.

Predsednica tog udruženja Sandra Jovanović kaže da je upravo zbog ovakvih I sličnih slučajeva pre godinu dana osnovano udruženje.

“Odnos  između njega i mene bio je sjajan, sve dok nismo navršili pet godina borbe za bebom. Nakon  toga  sve je  krenulo silaznom putanjom.  Ja  više nisam bila ista,  ja  sam  bila  kriva,  odgovorna  za to “ nemanje“ dece.  U  očima njegovih  roditelja,  ja  sam bila  omča oko vrata njihovom sinu –  jalova  žena koja ne može da podari produžetak loze.  Ta mora je trajala neko  vreme, a onda sam odlučila da presečem. Otišla sam. Nisam mogla više da budem neko ko je nekog osudio na život bez deteta. U sudnici smo oboje plakali” (Deo ispovesti žene) 

“Želimo da se što pre reše pitanja vezana za poboljšanje uslova VTO procesa u Srbiji. Parovi i pojedinci nemaju nova za dodatne pokušaje VTO jer je procedura skupa a primanja u Srbiji nesreazmerno mala u odnosu na cenu postupka. Sve su to ljudi koji očajno žele dete a nemaju para da pokušaju. To je veliki problem. Zato država mora da stane uz te parove i pomogne im da dođu do potomstva”, priča Jovanovićeva za Jugmediu, filolog za srpsku književnost i jezik.

Podseća da država finasira tri prva pokušaja vantelesne oplodnje, ali da to nije dovoljno.

“Parovi se godinama bore za potomstvo, prodaju stanove, podižu kredite. Finansijski je jako teško jer procedura košta od 3 do 5 hiljada evra i ukoliko ste potrošili 3 pokušaja koje država finansira-prepušteni ste sami sebi”, dodaje.

Poseban akcenat udruženje stavlja na pomeranje starosne granice žene za vantelesnu oplodnju.

“Tačnije smatramo da ne treba da postoji starosna granica i da se mora odlučivati po individualnoj proceni svakog lekara za određen slučaj. Postoje žene koje imaju odličnu rezervu sa odličnim ćelijama koje imaju i više od 42 godine, a imaju i veliku želju da postanu majke”, priča naša sagovornica, koja takođe vodi borbu za postomstvo i koja je sedam puta prošla kroz proces vantelesne oplodnje-

Zakona o lečenju nepolodnosti postupcima biomedicinskih potpomognutog opođenja ( BMPO ), ali su istovremeno izostali mehanizmi za njegovu realizaciju, pa je jedan od ciljeva ovog udruženja da se problem reši što pre.

“Sve su to ljudi koji očajno žele dete a nemaju para da pokušaju. To je veliki problem. Zato država mora da stane uz te parove i pomogne im da dođu do potomstva”

“U Srbiji je do 5.5.2017. godine važio jedan Zakon o BMPO, sada smo dobili novi Zakon – 5.5.2017. je stupio na snagu. Zakon dozvoljava donaciju reproduktivnih ćelija i embriona, uvoz i izvoz ćelija, ženama koje nemaju partnera dozvoljava postupak VTO sa doniranim materijalom…Zakon je odličan, doneo je novine koje su dobre, ali nije primenljiv jer nema Pravilnika koji prate implementaciju Zakona. Pravlnici bi regulisali uslove za uključenje u postupak, finansiranje postupaka…i mnoge druge stvari koje su neophodne za funkcionisanje ovog Zakona. Mi se borimo za što pre donošenje ovih pravilnika. Pravilnike donosi Republička stručna komisija. Naši predlozi se svode na što pre donošenje Pravilnika od strane RSK-a, a najviše su okrenuti ka definisanju uslova za donaciju, finansiranju postupaka od strane RFZO-a, povećanje starosne granice za ženskog partnera, nediskriminisanje muškog steriliteta….Mi se nadamo da će se za naše predloge stvoriti okvir i da se na njima već radi, ipak potrebna je veća volja i želja za brzo rešavanje Pravilnika kako Zakon ne bi ostao samo slovo na papiru”.

Udruženje se sreće, naglašava, sa mnogim problemima u radu.

“Mi smo nestranačko udruženje, i neprofitno, finansiramo se samo iz simboličnih članarina članova (parova i pojedinaca) koji su u ovoj teškoj borbi sa neplodnošću. Stalno se nalazimo u začaranom krugu Ministarstva zdravlja, RFZO-a i Uprave za biomedicinu ali i Republičke stručne komisije, želimo da se što pre reše pitanja vezana za poboljšanje uslova VTO procesa u Srbiji”.

Udruženja “Šansa za roditeljstvo” je udruženje parova koji se bore sa sterilitetom. Na osnovu sprovedene ankete, uzroci steriliteta su različiti.

“Naša vizija je da u Republici Srbiji svaki par koji se susreće sa nekim oblikom steriliteta dobije svu potrebnu psihološku, materijalnu i zdravstvenu podršku”

“Važno je znati da su podjednako zastupljeni i muški i ženski sterilitet – 40% ženski i 40% muški, ostalih 20% je idiopatski sterilitet ili sterilitet nepoznatog uzroka. Kod muškaraca su najčešći problemi sa morfologijom speramtozoida a kod žena – problemi sa jajovodima i problemi sa hormonima”, objašnjava.

Udruženje ima članove iz cele Srbije. Želja je da ih bude što više. “Smatramo da je jug Srbije, pa i Leskovac,  posebno u problemu jer tamo manjkaju informacije, zato želimo da se proširimo i da imamo ispostave po celoj zemlji”, naglašava Jovanovićeva.

Ćlanovi “Šanse za roditeljstvo zalažu se još i za: Brzu, jednostavnu, prioritetnu i pristupačnu jednodnevnu dijagnostiku za parove, za dostupnija Psihološka savetovališta za parove, omogućavanje procesa BMPO sa zamrznutim materijalom o trošku RFZO-a parovima koji imaju problem muškog sterliteta, kao i parovima koji su prošli kroz proces lečenja malignih oboljenja ali su pre toga zamrzli zdrav material, za finansiranje troškova od strane RFZO-a za zamrzavanje i odmrzavanje materijala, dostupnije lekove za lečenje neplodnosti, rešavanje pitanja trombofilija (stečenih i urođenih) i OGTT testa kao vid besplatne i obavezne kontrole pre uvođenja u sam postupak BMPO. Rešavanje pitanja muškog steriliteta, odnosno, da se muškarcima o trošku RFZO-a obezbedi TESA test, ali i rešavanje diskriminacije lečenja muškog steriliteta, je takođe u fikusu ovog udruženja.
Milica Ivanović