Prema Predlogu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je Vlada Srbije usvojila u petak 26. septembra, predviđeno je da se mogu legalizovati objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, kao i objekti bez građevinske dozvole čija će gradnja biti završena na dan stupanja zakona na snagu.

Predloženim zakonom, u čiji je uvid imala Novinska agencija Beta, ističe se da Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta, dela objekta, odnosno posebnog dela objekta, upisanog u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima po odredbama ovog zakona.

U članu 1. predloga zakona o legalizaciji nezakonite gradnje, navodi se da evidentiranje i upis prava u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima imaju objekti, delovi objekta, odnosno posebni delovi objekta izgrađeni suprotno zakonu.

Taksativno se navodi da mogu biti legalizovani objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, kao i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.

Pravo na legalizaciju imaju i stambeni objekti kategorije „A“ i „B“ i privredni objekti za koje je izdato rešenje o građevinskoj dozvoli, ali je do dana stupanja na snagu ovog zakona istekao zakonski rok za pribavljanje rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Evidentiranje i upis prava u evidenciju nepokretnosti imaju i podzemne i nadzemne instalacije, odnosno infrastrukturni linijski objekti, ukoliko su predmet upisa u katastar nepokretnosti, odnosno katastar Infrastrukture, kao i objekti za koje su podnosioci zahteva po ranije važećim zakonima kojima se uređivao postupak ozakonjenja odnosno legalizacije objekata, ishodovali pravnosnažno rešenje o ozakonjenju odnosno legalizaciji objekata, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima.

Pravo na ozakonjenje imaju i objekti upisani u skladu sa odredbama Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole (Sl. Glasnk RS br. 25/13 i 145/14) i zemljište ispod objekta ili deo zemljišta na katastarskoj parceli na kojoj je objekat sagrađen.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na objekte koji su izgrađeni na građevinskom zemljištu i vidljivi su na satelitskim i ostalim snimcima izrađenim za teritoriju Republike Srbije i sadržani u bazi podataka koje vodi Agencija za prostorno planiranje i Republički geodetski zavod.

Član 2. Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepkretnostima predviđa da objekti izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini koje je planskim dokumentom važećim na dan stupanja na snagu ovog zakona planirano za uređenje ili izgradnju objekata javne namene u obaveznoj javnoj svojini, ili izgrađeni na zemljištu koje je u javnoj svojini koje je površina javne namene u obaveznoj javnoj svojini, objekti izgrađeni u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra i zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja, u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini, objekti upisani u Listu svetske kulturne baštine ili izgrađeni na samom kulturnom dobru, na javnom vodnom dobru, u pružnom pojasu, u neposrednoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta, kao i u pojasu eksproprijacije državnog puta, evidentiraju se i na njima se po odredbama ovog zakona upisuje pravo svojine u korist Republike Srbije.

„Manji montažni objekti, uključujući montažne kuće kontejnerskog tipa i mobilne kuće, balon hale, montažne auto-perionice, nadstrešnice, terase na javnoj površini van gabarita objekta, šljunkare kao i objekti koji nisu završeni u konstruktivnom smislu evidentiraju se u evidenciji o utvrđenim promenama na objektima koji nisu upisani u katastar nepokretnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni premer i katastar, ali se na njima ne upisuje pravo svojine u skladu s odredbama ovog zakona“, navodi se.

Objektima koji nisu završeni u konstruktivnom smislu, u skladu sa odredbama ovog zakona, smatraju se objekti koji nemaju izgrađen temelj, armiranobetonske ili čelične stubove sa gredama, odnosno završenu armiranobetonsku tavanicu, krovnu konstrukciju, odnosno objekti koji nemaju završenu kolovoznu konstrukciju i kolovozni zastor i drugo.

Objekti zgradarstva smatraju se završenim u konstruktivnom smislu i kada nisu izvedeni radovi na izgradnji unutrašnjih instalacija, stolarije, kao i objekti bez završene fasade.

U članu 3. se ističe da se svi postupci propisani odredbama i primenom ovog zakona smatraju hitnim.

Primena ovog zakona zasniva se na šest načela, među kojima se ističe dostupnost podataka javnosti, pravna sigurnost – faktičkim vlasnicima objekata omogućava se upis prava svojine zasnovan na potvrdi Agencije kao javnoj ispravi, prvenstvo u rešavanju – prijave zainteresovanih lica rešavaju se prioritetno u odnosu na nepokretnosti za koje nije podneta prijava u skladu sa odredbama ovog zakona, zaštite prava trećih lica i javnog interesa – evidentiranjem i upisom prava svojine na objektu štite se prava trećih lica, a uklanjanjem objekta izgrađenih suprotno javnom interesu štite se interesi države i svih građana.

Član 4. zakona definiše satelitske snimke kojima se utvrđuje vidljivost objekta, i katastarsku parcelu koja predstavlja zemljište na kome je izgrađen objekat iz člana 1. stav 1. ovog zakona i ne mora da ispunjava uslove koji su propisani planskim dokumentom i zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Porodični stambeni objekat jeste objekat s najviše dve posebne stambene jedinice, ukupne površine do 400 kvadrata neto građevinske površine, stambena zgrada jeste zgrada namenjena za stanovanje i sastoji se od najmanje tri stana.

Članom 5. se ističe da Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta, dela objekta, odnosno posebnog dela objekta, upisanog u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima po odredbama ovog zakona.

„Vlasnik objekta, dela objekta, odnosno posebnog dela objekta u čiju korist bude upisano pravo svojine u skladu s odredbama ovog zakona prihvata rizik korišćenja nepokretnosti koja je predmet upisa i odgovornost za eventualnu štetu prema trećim licima“, ističe se.

Članom 6. se navodi da se postupak evidentiranja nepokretnosti vrši se preko digitalne platforme koju uspostavlja Agencija na informatičkoj infrastrukturi Zavoda i uz tehničku podršku Zavoda i čini je dostupnim jedinicama lokalne samouprave, odmah po stupanju na snagu ovog zakona.

„Jedinica lokalne samouprave je dužna da u roku od 30 od dana stupanja na snagu ovog zakona, Agenciji dostavi digitalni zoning plan koji sadrži obeležene zone postojeće ili planirane površine javne namene ili javne površine koje su obaveznoj javnoj svojini, zemljište u režimu javnog korišćenja, zone zaštite prirodnog i kulturnog dobra od izuzetnog značaja kao i zone sa objektima upisanih u Listu svetske kulturne baštine ili na samom kulturnom dobru, granice druge zone zaštite prirodnog dobra, zone javnog vodnog dobra, zone pružnog pojasa i zone sanitarne zaštite vodoizvorišta, kao i zone za utvrđivanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta“, navodi se.

U članu 7. se ističe da za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima iz člana 1. ovog zakona, zainteresovana lica podnose Agenciji elektronsku prijavu putem digitalne platforme. Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se za jednu nepokretnost, dok se za svaku sledeću nepokretnost podnosi nova prijava. Ukoliko se prijava podnosi za pomoćni objekat, obavezno se navodi i podatak da li je glavni objekat izgrađen na istoj katastarskoj parceli.

Rok za podnošenje prijave iz stava 1. ovog člana počinje da teče istekom roka od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i traje 60 dana.

Pre evidentiranja i upisa prava svojine na posebnim delovima u stambenim i stambeno poslovnim zgradama sa više stanova, investitor, svako lice koje ima pravni interes, upravnik, odnosno profesionalni upravnik stambene zajednice, Agenciji podnosi prijavu za upis stambene ili stambeno-poslovne zgrade, odnosno dela zgrade koji predstavlja funkcionalnu celinu, uz koju može podneti i elaborat geodetskih radova odnosno skicu neevidentiranih posebnih delova za zgradu, preko digitalne platforme za podnošenje prijave.

Ako je investitor nepoznat ili nije dostupan, skicu posebnih delova odnosno elaborat geodetskih radova može dostaviti svako lice koje ima pravni interes, upravnik, odnosno profesionalni upravnik stambene zajednice ili ovlašćeno lice, preko digitalne platforme za podnošenje prijave.

Prilikom podnošenja prijave za upis prava svojine na posebnim delovima objekta, lice koje nije investitor objekta, dela objekta odnosno posebnog dela objekta, dužno je da priloži isprave o osnovu sticanja prava na posebnom delu.

Članom 8. definisani su troškovi za upisivanje prava svojine na objektu, koja se plaća Agenciji za prostorno planiranje.

Visina se određuje prema zonama, u gradu Beogradu: u ekstra zoni-1.000 evra, u prvoj zoni-800 evra, drugoj i trećoj zoni-300 evra, u četvrtoj zoni- 200 evra, u petoj zoni-150 evra, i u šestoj i drugim zonama-100 evra.

U gradovima koji imaju preko 100.000 stanovnika: u ekstra i prvoj zoni-500 evra, u drugoj zoni-250 evra, u trećoj zoni-150 evra, u četvrtoj i drugim zonama- 100 evra.

U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000-100.000 stanovnika: u ekstra i prvoj zoni-300 evra, u drugoj zoni-200 evra, u trećoj i ostalim zonama-100 evra.

U opštinama koje imaju ispod 50.000 stanovnika i selima: 100 evra.

Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500m² ne plaća se naknada, dok se za ove objekte površine preko 500m² plaća naknada u visini od 10 evra po kvadratu.

Agencija je dužna da bez odlaganja proveri podnetu dokumentaciju i da na osnovu dostupnih podataka izda potvrdu o ispunjenosti uslova za upis prava svojine na nepokretnosti, odnosno obaveštenje da nisu ispunjeni uslovi za upis prava svojine na nepokretnosti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Kada Agencija utvrdi da su ispunjeni uslovi za evidentiranje i upis donosi potvrdu koju prosleđuje Zavodu.

Članom 13. se naglašava da ako je objekat, za koji je podneta prijava za upis, izgrađen na zemljištu u privatnoj svojini drugog pravnog ili fizičkog lica, koje nije i vlasnik objekta, a podnosilac prijave nije dostavio podobne dokaze o pravu svojine na zemljištu, Agencija će obavestiti podnosioca prijave da nisu ispunjeni uslovi za upis objekta.

Član 19. zakona definiše da objekti za koje je podneta prijava, a Agencija utvrdi da nisu bili izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, nisu predmet upisa u skladu s odredbama ovog zakona i na njih će biti primenjivane odredbe zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, koje se odnose na izgradnju objekata bez pribavljene građevinske dozvole, rešenja o odobrenju za izvođenje radova, odnosno upotrebne dozvole i biće upisani u korist Republike Srbije, na osnovu potvrde Agencije.

Član 20. predviđa da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o ozakonjenju objekata.