NIŠ – Najnovije naučne studije pokazuju da vodeći uzrok slepila u razvijenim zeml¬jama predstavlja senilna degeneracija makule (Age Related Macular Degeneration).

Profesor dr Dragan Veselinović, jedan od najiskusnijig hirurga prednjeg segmenta oka u Srbiji i jedan od oftamologa Specijalističke oftamološke ordinacije „Zona vida Veselinović“ objašnjava da je senilna degeneracija makule bolest koja zahvata “tačku jasnog vida“ u ljudskom oku – makulu, odnosno deo retine koji je zadužen za centralni vid i razlikovanje detalja.

Prema rečima doktora Veselinovića senilna degeneracija makule (AMD) ne izaziva totalno slepilo, ali pogoršava kvaliteta života zamućenjem vida i ispadima u centralnom delu vidnog polja.

„Makularna degeneracija razvija se postepeno i bezbolno. Vid može slabiti na jednom oku više nego na drugom, i u tom slučaju se teže primećuju nastale promene, jer dobar vid na jednom oku kompenzuje nedostatke obolelog oka. Poteškoće sa vidom nastaju kada promene zahvate oba oka“, objašnjava profesor Veselinović.

On ističe da rizik nastanka ovog oboljenja značajno raste sa godinama. U populaciji od 65 do 75 godina iznosi 10 odsto, dok u populaciji starijoj od 75 godina rizik je 35 odsto. Gojaznost, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost i genetska predispozicija takođe predstavljaju rizike za nastanak i napredovanje bolesti.

Doktor Veselinović ističe da je rana detekcija promena na makuli od krucijalnog značaja za lečenje ove bolesti.

„Prvi korak u dijagnostici predstavlja detaljan oftalmološki pregled koji podrazumeva pregled očnog dna. Izvođenje Amslerovog testa je dalje jedan od načina kojim se mogu ispitati funkcije makule. Zlatni standard u dijagnostici je Optička koherentna tomografija (OCT ), kojom se omogućava topografski prikaz svih slojeva mrežnjače i preciznu detekciju patoloških promena. OCT ima važnu ulogu i u praćenju efekta terapije“, naglašava dr Veselinović.

On takođe dodaje da Specijalistička oftamološka ordinacija „Zona vida Veselinović“ ima Optičku koherentnu tomografiju i ostalu savremenu opremu koja je neophodna za ranu dijagnostiku i lečenje senilne degeneracije makule, kao i za ranu dijagnostiku i lečenje drugih bolesti oka.

Kada se ustanovi da je osoba obolela od senilne degeneracije makule, kako ističe dr Veselinović, terapi¬pristup zavisi od vrste i stadijuma ove bolesti.

„Trenutno ne postoji specifična terapija u slučaju suve forme senilne degeneracije makule. Uzimanje visokih doza antioksidansa i cinka može usporiti napredovanje bolesti. Lečenje vlažne forme senilne degeneracije makule zahteva agresivniji terapijski pristup koji podrazumeva davanje injekcija Anti–VEGF terapije (Avastin/Lucentis) direktno u staklasto telo obolelog oka“, naglašava dr Veselinović.

On objašnjava da pacijenti primaju injekcije u lokalnoj anesteziji, u sterilnim uslovima operativnog bloka
„Intervencija nije neugodna niti bolna, pacijent odmah nakon primljene injekcije ide kući sa zavojem na tretiranom oku koji nosi do sutrašnje kontrole. Nakon intervencije se u oko se kapaju antibiotske kapi da bi se sprečila moguća infekcija“, kaže dr Veselinović.

U zavisnosti od dužine trajanja bolesti i stadijuma, deo pacijenata nakon primanja injekcija može očekivati poboljšanje vidne oštrine, dok deo pacijenata može očekivati usporavanje ili zaustavljanje daljeg toka bolesti. Kod malog broja pacijenata na žalost nastavlja se dalje propadanje vidne oštrine na obolelom oku, ali definitivno ne onoliko, koliko bi se to desilo bez primene ikakve terapije.
(Kraj)Mia