Iako nemaju nastavu zaposleni u surduličkoj Poljoprivredno šumarskoj školi „Josif Pančić“ i njenoj ekonomiji koja se prostire na oko 200 hektara, ovih dana i dalje u punom sastavu dolaze na posao. A posla u ovoj renomiranoj srednjoškolskoj ustanovi ima na pretek.

Međutim, on se završava brzo jer svako od zaposlenih zna svoj deo obaveza. Tako je bilo i ovog četvrtka kada su zaposlenima u vranjskoj Poljoprivredno stručnoj službi, u okviru Manifestacije „Dani polja strnih žita“, sa ponosom pokazali svoje ogledno polje pod pšenicom koje su podigli zajedno sa njenim savetodavcima.

Odgajili pšenicu za primer

Na izuzetno odgajenim oglednim sortama pšenice zaposlenima u ovoj školi zahvalila se Nada lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivrednoj službi, koja je istakla da je ovo ogledno polje od ogromnog značaja za učenike ove škole, a pogotovo za poljoprivrednike okolnih sela koji će imati priliku da se upoznaju sa novim sortama pšenice koje će ubuduće moći da uzgajaju na svojim poljima, a sa kojima će da dobijaju željene prinose. Pšenica na ovom oglednom polju je, prema njenim rečima, usled blage zime sve vreme rasla, a nije bilo ni biljnih vaši na početku vegetacije.Međutim, zbog velikih padavina koje su se na ovom području javile u veoma kratkom vremenu ljudi koji su brinuli o pšenici morali su da urade dve zaštite od bolesti kako bi biljke, između ostalog, zaštitili i od pojave rđe.

„Od oktobra pa sve gotovo do danas palo je negde oko 450 milimetara vodenog taloga. Tako sada imamo višak padavina koje će usloviti kasniju žetvu,a koja će u ovom kraju početi za nekih petnaestak dana“, istakla je lazović Đoković i naglasila da će poljoprivrednici Pčinjskog okruga o postignutim prinosima na ovom oglednom polju kao i o primenjenoj agrotehnici moći da se upoznaju i na portalu ove škole, ali i vranjske Poljoprivredne službe do kraja ovog meseca.

Za nastavak saradnje sa vranjskim savetodavcima založila se direktorka škole Jasminka Ristić koja je sa žaljenjem istakla da njena škola već tri godine ne upisuje učenike na smeru poljoprivredni tehničar i poljoprivredni proizvođač zato što nema interosavanja učenika za ove obrazovne profile. Otuda je ona i ovom prilikom uputila apel Ministarstvu prosvete i Ministarstvu poljoprivrede da nađu rešenje za ovaj problem, a sa kojim se suočavaju sve poljoprivredne škole u Srbiji.

„Mi smo spremni da se ispred škola uključimo u rad oba ministarstva i da pokušamo da rešimo ovaj dugogodišnji problem kako bi sačuvali poljoprivredu na ovim prostorima. Bez školovanja za bavljenje poljoprivredom ne možemo postići dobre rezultate“, istakla je Ristićeva.

Sa njom se složio i Novica Đorđević, zaposlen u Kompaniji Agromarket, koja je na ovom oglednom polju predstavila osam sorti pšenice, a koji je poručio deci koja žele da se bave agrobiznisom ili da rade za neku poljoprivrednu kompaniju da obavezno upisuju smer poljoprivrednog tehničara zato što sa stečenim predznanjem  mogu veoma lako da završe i Poljoprivredni fakultet.

Govoreći o sortama pšenice koje je Agromarket predstavio na imanju ove poljoprivrdne škole on je istakao da su sorte sobret, sostthene, izalco, solindo i foxyl koje daju dobar prinos i kvalitet već poznate proizvođačima.

„Ove godine predstavili smo i tri nove sorte monfiso, komilfo i lg asterion.Njihova žetva obećava i očekujemo prinos od 5,5 tona pšenice po hektaru, a neke će da prebace i preko 6 tona“, rakao je Đorđević.

Profesori beru višnje

I dok su na jednom kraju školske ekonomije zaposleni promovisali ostvarene rezultate na oglednom polju pšenice, na drugom su profesori ove škole udruženi sa pomoćnim radnicima brali višnje. Na ovaj posao svi su otišli dobrovoljno jer su na taj način želeli da školi uštede novac koji bi morala da izdvoji za berače.

Ovako odgovorno zaposleni u ovoj školi se ponašaju i prema svim  obradivim površinama na školskoj ekonomiji, šumi, voćnjacima, zasadima jabuke, krušake,višanje. Oni na ovoj ekonomiji rade i sa poprilično zastrelom mehanizacijom. Imaju i priključne mašine koje su dobili iz IPA projekta, ali ne mogu još uvek da ih koriste jer ne mogu da ih priključe na postojeće traktore tako da potpuno neupotrebljene stoje u magacinima. Nabavka novih traktora bi, prema njihovom mišljenju rešila taj problem, a brže i bolje bi obavljali ostale poslove na ekonomiji.

Ova škola poseduje i lepo uređenu školsku Veterinarsku ambulantu koja poseduje opremu veću od nekih privatnih ambulanti koje rade u njenom okruženju. Prošle godine u okviru škole preuredili su i dve prostorije u priručnu kuhinju i restoran za održavanje praktične nastave za učenike koji se ovde školuju za kuvare i konobre. Zaposleni u školi žele što pre i da renoviraju krov kako bi sačuvali svoje zdanje od propadanja. Kažu da to ne mogu sami jer je investicija ogromna i zbog toga očekuju pomoć od čelnika lokalne samouprave.