Krajem devedesetih radio sam u jednoj privatnoj firmi, koja je za te uslove sankcija i drugih loših okolnosti u to vreme, prilično dobro radila. Imali su proizvodni program koji je bio zanimljiv tržištu. Jednog dana, zbog obima posla i kratkog roka za isporuku, ostali smo duže na poslu i vlasnica je donela hranu da se zajedno poslužimo, odmorimo i nastavimo posao do sitnih noćnih sati. I u toj pauzi i večeri, imali smo priliku kao nikada do tada da razgovaramo sa vlasnicom.

I nekako smo došli do teme koštanja tog „našeg“ proizvoda i proizvoda konkurencije. Ispalo je da je „naš“ proizvod jeftiniji, za XY nemačkih maraka, a vlasnica mi kaže „Stevice, zarada je u uštedi“.

Šta to beše ušteda, štednja, to najbolje znaju oni koji su zaduženi za vođenje neke radnje, kompanije ili čak i porodičnog budžeta. To je ono što preduzetnicima i kompanijama pomaže da budu konkurentni na tržištu, a u porodičnom budžetu, da se neka sredstva odvoje za neki proizvod koji nije direkno u vezi sa kućom (hrana ili kućevne potrebštine), već odlazak u pozorište, bioskop ili kupovina neke garderobe.U poljoprivredi kao i u bilo kom drugom preduzeću, svaki vid uštede pomaže da gazdinstvo više zaradi. Svaki vid uštede pomaže da se obnovi mehanizacija, matično stado, možda da se kupi neka parcela, itd.

Međutim, od početka pandemije, svaka vrsta uštede postala je ozbiljan izazov. Kako za preduzeća i poljoprivredu, tako i za porodične budžete. Naravno, ja ću se fokusirati na domen poljoprivrede, jer mi je taj segment najbliži. I da budem jasan, kad govorim o štednji u preduzećima, uvek mislim na privatnu inicijativu. Državna preduzeća ne posluju po tržišnim uslovima, jer su zaštićena i zato ih ne uzimam kao merodavna.

Negde pred kraj 2021. pojavile su se najave o poskupljenju veštačkog đubriva, zbog nedostatka određenih komponenti u procesu proizvodnje. Pošto je i zima 2021/2022 bila veoma blaga i bez padavina, vodotokovi su bili suviše niski za transport rekama, pa je i nedostatak đubriva povećalo cenu. I na kraju, posle početka rata u Ukrajini i nedostaka gasa iz Rusije, cene veštačkog đubriva otišle su u „nebesa“. Početak sezone 2022. postao je još izazovniji zbog povećane cene osnovnog inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, a prihrana pšenice je bila na pragu. Bilo je priče da će država pomoći nekim interventim uvozom, da će povećati subvencije, i bilo je svakojakih priča, a mi na jug Srbije ništa od navedenog nismo dobili. Osim povećanja subvencija pred izbore.

Primera radi, na početku zesone 2021. vreća od 25 kg. đubriva 16X16x16 koštao je 900 dinara, a vreća iste težine KAN-a koštala je 750 dinara. Sezona 2022. vreća iste težine 16X16X16 koštala je skoro 3000 dinara, a KAN 2500. Ove godine je nešto bolja situacija, pa tako 16X16X16 košta 2400, a KAN 2200 dinara.

Zašto vam sve ovo pišem i zašto je UŠTEDA veoma važana za ovaj tekst?

Kada vlasnik registrovanog gazdinstva, ode do Poljoprivredne stručne i savetodavne službe (PSSS) u svom gradu ili opštini, taj vlasnik  ima mogućnost da o trošku države izvrši „ispitivanje zemljišta“, odnosno da to ispitivanje pomogne u određivanju količine hranljivih materija (veštačko đubre), koje treba biljkama za tu sezonu. To ispitivanje pomaže da se analizom zemljišta UŠTEDI na količini đubriva koje treba biljkama. Ta vrste analize, ko je to uradio prošle godine, pomoglo je da se koliko-toliko uštedi neki dinar za neke druge namene u poljoprivredi.

I sada dolazim do suštine. PSSS Leskovac, od ove sezone nema licencu za ispitivanje zemljišta, i samim tim gazdinstva iz Jablaničkog okruga, biće prinuđena da te vrste analize rade u Nišu, Prokuplju ili Pirotu. Pomenuto ispitivanje pored toga što vredi zbog UŠTEDE, potrebno je i zbog nekih propisa koja je propisalo ministarstvo poljoprivrede. Inače, ispitivanje zemljišta se ne radi cele godine, već u periodu godine koji propiše ministrastvo poljoprivrede, i u tom periodu je besplatno, a važi 3 godine. Van propisanog besplatnog perioda, analiza košta 2500 dinara po uzorku. ( ne pitajte kako znam).

Zašto PSSS Leskovac nije obnovio licencu, ne znam, ali znam da veliki broj ozbiljnih gazdinstava ima potrebu za kvalitetnom analizom zemljišta, koju će sada obavljati van Leskovca. Za deo Srbije koji se bavi intezivnom poljoprivrednom proizvodnjom, ovakav gubitak je morao biti izbegnut. Za deo Srbije koji obuhvata proizvodnju od povća i voća do stočarstva, menadžment PSSS Leskovac, morao je da uloži veći trud. Zašto nisu, možda jednom saznamo.

I na kraju, vraćam se na veče i  razgovor sa vlasnicom te tada „male“ , a danas veoma ozbiljne kompanije. Moram da priznam da na radnicima nisu štedeli, jer će možda neko tako komentarisati, znajući kakvi su naši „privatnici“.   To što sam  naučio od te žene, počeo sam da primenjujem u svom načinu poslovanja. Da se razumemo, to nisu velike uštede, ali se na određenom vremenskom periodu to nakupi. Sličnu priču sam čuo prilikom obuke na nekom seminaru za početnike u poslovanju, a oni su uzeli primer spajalica. I na kraju, ako uzmemo u obzir sve „protestanske“ zemlje, njihov način razmišljanja je upravo okrenut prema štednji i nerazmetanju sa novcem. Zato su i uspešni.

Možda je vreme da neke oprobane metode prihvatimo od najuspešnijih?

BONUS VIDEO