Zaštitnik građana Zoran Pašalić podneo je inicijativu za izmene i dopune odredbi Zakona o stanovanju i održavanju zgrada čime bi se znatno ubrzalo rešavanje višedecenijskog problema zaštićenih stanara.

Kako se navodi u saopštenju Kancelarije zaštitnika građana, izmenama i dopunama Zakona omogućila bi se adekvatna isplata novčane naknade zakupcu stana u svojini građana, zadužbina i fondacija (zaštićeni stanari) ili vlasniku stana datog u zakup.

Zakonski rok za rešavanje tog pitanja je kraj 2026. godine, ali je već sada izvesno da to pitanje nije moguće do tada rešiti, a svako dalje odlaganje rokova nije u interesu ni vlasnika koji decenijama čekaju da uđu u posed svojih stanova, ni zakupaca koji čekaju rešenje svog stambenog pitanja“, naveo je Pašalić.

Zaštitnik građana pojasnio je da jedino isplata pune, realne vrednosti stana predstavlja odgovarajuće zadovoljenje potreba i satisfakciju za građane koji se moraju odreći kontinuirane povezanosti sa stanom koji nazivaju dom.

Naglasio je da se Institucija Zaštitnika građana prvenstveno drži zakona, no u tom slučaju je veoma važna bila i moralna strana problema, odnosno činjenica da vlasnici stanova i stanari predugo čekaju na konačno rešenje.

Imajući u vidu dosadašnju dinamiku sprovođenja postupka iseljenja i preseljenja, kao i raspoloživost stambenog fonda u javnoj svojini, izvesno je da problem zakupaca na neodređeno vreme nije moguće rešiti u zakonom predviđenom roku.

„Nema potrebe da čekamo 2026. godinu da bismo tek tada počeli da rešavamo taj problem“, pojasnio je Pašalić.

Zaštitnik građana navodi da je izmene Zakona o stanovanju i održavanju zgrada inicirao radi postizanja pune ravnoteže između interesa vlasnika stanova i „zaštićenih stanara“, i to u članovima kojima se uređuju pojam odgovarajućeg stana i postupak isplate novčane naknade za odgovarajući stan.

Kaže da bi se izmenom člana 145. regulisalo adekvatno normiranje pojma odgovarajući stan koji bi podrazumevao stan koji po veličini, udobnosti i katastarskoj opštini odgovara stanu iz kojeg se iseljava zakupac.

Na taj način bi se onemogućilo da prilikom preseljenja zakupci dobiju na korišćenje stan značajno manje kvadrature, što je bila jedna od negativnih posledica ranijeg normativnog rešenja, navodi Zaštitnik građana.

Nužnost izmene člana 151, kojim je propisana obaveza lokalne samouprave o isplati novčane nadoknade u vrednosti odgovarajućeg stana iz člana 145, proizilazi iz potrebe da iznos te naknade bude jednak visini tržišne vrednosti stana iz kojeg se zakupac iseljava umesto iznosa koji odgovara vrednosti nekog potencijalnog stana, precizira Pašalić.

Pašalić je inicijativu za izmenu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada podneo Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao instanci koja po Zakonu o ministarstvima obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja.