U nedavnom gostovanju u emisiji „Mladi u akciji“ na regionalnom portalu Jugmedia direktorka Edukaciono-humanitarne organizacije (EHO) iz Prokuplja Snežana Ilić i facilitatorka i savetnica za zajednice u Udruženju „I ja se pitam“ iz Leskovca Jelena Kulić, razmotrile su ključne izazove sa kojima se suočava aktivizam u Srbiji i razbile uobičajene predrasude koje ga prate. Jedna od njih je i zašto se aktivizam uvek povezuje sa politikom, ali u negativnom kontekstu. Snežana je objasnila da političari smatraju da aktivisti smetaju jer ukazuju na probleme koje vlast doživljava kao kritiku, dok je Jelena dodala da mnogi nisu dovoljno informisani o pravoj prirodi aktivizma.

„Sve je politika, ceo naš život je vezan za politiku, ali nije stranačka opredeljenost nešto što je tu važno“, smatra Snežana, dodajući da politički protesti mladih, poput onih koji se trenutno dešavaju nisu vezani ni za jednu stranku.

„Njihovi ciljevi su politički, nisu stranački i nisu po agendi neke stranke ali su politički, znači bukvalno kad krene dan sve je politika i kakva ti je ulica i koliko ima rupa i koliko ima loše parkiranih automobila i koliko ima pasa na ulici“, objasnila je Ilićeva.

Na pitanje zašto aktivizam ima negativnu konotaciju, Snežana je odgovorila: „Zato što aktivisti smetaju, aktivisti ukazuju na probleme, a to vlast doživljava kao kritiku. Samo ljudima na vlasti smeta kada se drugi bave politikom, kao da je to njihovo izvorno pravo. U principu kada si aktivista ti se ne baviš politikom kao stranački aktivista ali su navikli da se jedino kroz stranke ljudi aktiviraju i onda svako drugo aktiviranje ljudi na lokalu njima je da kažem smetnja“.

Jelena Kulić dodala je da se aktivizam zapravo odnosi na buđenje svesti i angažovanje građana u različitim oblastima.

„Ja bih rekla da su ljudi nedovoljno informisani o samom aktivizmu pa zbog toga provlače ili što je rekla Sneža nekima odgovara da provuku da je aktivizam samo političko delovanje. Nije, ali slažem se s tim da je politika sve oko nas.Nažalost kod nas je politika, moje lično mišljenje toliko ukaljana da ljude bude sramota da se bave politikom a politika je jednostavno život. Povezivanje politike i aktivizma na neki negativan način je totalno besmisleno po meni“, kazala je Jelena.

Jelena Kulić je svoj put u aktivizam započela još u srednjoškolskom uzrastu, smatrajući da je aktivizam poziv koji moraš imati u sebi.

„Ne može svako da bude aktivista. Treba da postoje ljudi koji će da te uvedu u to i da kreneš. Ja sam kao srednjoškolka u Resurs centru nekadašnjem u Leskovcu učestovala na raznim projektima koji su bili stvarno različitog karaktera. Recimo, pamtim projekat „stariji brat – starija sestra“ gde smo deci bez roditeljskog staranja bili na raspolaganju za druženje u svakom trenutku“, prisetila se Jelena.

Ovaj projekat je, kako kaže, značajno uticao na mlade učesnike, uključujući i nju samu.

„Sad kad pogledam te neke ljude koji su učestovali u tom projektu stvarno su daleko dogurali. Imamo osobu koja piše knjige, imamo osobe koje se bave dizajnom i tako dalje. Mislim sve su to deca kojima je trebalo društvo i to je negde probudilo tu humanitarnu stranu u meni i onda sam imala zbog životnih okolnosti pauzu nekih desetak godina pa sam došla u Udruženje „I ja se pitam“ i tu krenula ispočetka i često umemo da komentarišemo u udruženju između sebe da kad se jednom zakačiš za aktivizam to ti ostane u krvi i više se ne menja“, ispričala nam je Jelena.

Snežana Ilić je odrasla u vreme kada su akcije volontiranja bile deo svakodnevnog života.

„Mi smo još u osnovnoj školi imali akcije sakupljanja flaša, kartona, pomoći nekim svojim školskim drugarima tako da je u vreme kada sam se ja školovala to bilo da su ljudi akitvisti. Sređivanje parka, dvorišta, svi smo nekako kroz taj obrazovni sistem bili aktivni“.

Kada se dotakla pitanja da li se aktivista rađa ili postaje, Snežana smatra da je odgovor i jedno i drugo.

„neki od nas su da kažem predrodređeni da budu aktivisti a nekoga u životu neka situacija verovatno prvo lična podstakne na to da uzme neko svoje učešće u društvu i postoji jedna lepa izreka koju ja volim da citiram kaže „Aktivizam je kirija koju ja plaćam za život na zemlji“ tako da mislim da svako može da bude aktivista i svako može da svako u nekom trenutku u životu postane aktivista“, kazala je ona.

Jelena Kulić je istakla važnost osnaživanja mladih i pružanja šanse za društveni angažman.

„Sve je počelo sa radom sa zajednicama, na izradi tih akcionih planova, tu se moja komunikacija sa ljudima i u urbanim i u ruralnim sredinama baš povećala i onda smo videli jednostavno da mladima treba da daš šansu, imaju mnogo lepe ideje ali nema ko da ih čuje. Na poslednjoj radionici smo igrom slučaja prošli kroz neke probleme koji muče mlade a to su problemi koji muče i mene i moje roditelje, znači nije fokusirano samo za mlade i oni hoće da uzmu učešće ali ne znaju kako i onda smo mi tu našli neke načine kako da im priđemo, kako da pristupimo, kako da im olakšamo jednostavno taj put do institucija da bi znali da bi znali kako da krenu“.

Dodaje da su mladi sa poslednje radionice izradili predlog za Lokalni akcioni plan za mlade, sa fantastičnim idejama.

„Mi smo radili sad na poslednjoj radionici predlog izrade Lokalnog akcionog plana za mlade i oni su stvarno imali genijalne ideje. Pre toga sam učestovala na projektu u Brestovcu, sa njima baš sarađujemo i meni je bilo fascinantno na prvoj radionici kada smo krenuli i posle 6 meseci promena u njihovom izražavanju, u njihovom znanju, taj rast i to je velika stvar. Ja radim i sa osnovcima i mogu da kažem i iz ličnog utiska da je veoma bitno da se deca u što ranijem dobu edukuju jer nekako su se zaboravile te neke prave vrednosti i onda sam ja se recimo osećam ponosno kao roditelj kad idemo gradom, kupimo sladoled i moja deca stave omot u džep i čekaju kantu da bace. Meni je to veliki plus a deca ne znaju“, istakla je Jelena.

Kada smo pitali kakav je Jelenin pogled na saradnju sa školama, istakla je da bi ona svakako mogla biti bolja, ali da već sarađuje sa Školskim klubom roditelja i nastavnika u školi „Josif Kostić“.

„Deca iz te škole su pokazala veliko interesovanje i shvatila su da mogu da menjaju svoju zajednicu. Oni treba da shvate da su aktivisti i da mogu doprinositi čak i kroz male akcije, kao što su humanitarni bazari. Ako im damo priliku, vrlo su kreativni“, naglašava Jelena.

Snežana Ilić smatra da u Prokuplju, gde je njena organizacija EHO aktivna, situacija nije idealna, ali da se stvari polako menjaju.

„Nije baš situacija najsjajnija, Prokuplje je da kažem relativno umrtvljen grad, EHO postoji od 2000. godine i mi smo nekako prepoznati kao taj oslonac lokalnoj zajednici i uvek smo radili projekte koji se tiču izgradnje lokalne zajednice. Sa mladima smo dosta radili, čak smo imali i u okviru EHO neformalnu grupu koja se zove EHO plus i to je bilo da kažem dobro sastajalište za mlade gde su mladi kretali sa nekim aktivizmom i sa projektima, međutim problem je što mi nemamo fakultete i više škole pa onda taman odškolujemo te neke završne godine srednjih škola a onda oni odu dalje i više se ne vrate u Prokuplje ali taj primer, to je ono što je Jelena rekla, diktiraju da kažem odrasli i roditelji i ako tog aktivizma nema kod roditelja ni deca ne krenu tim putem tako da smo sve vreme, odnosno u poslednjih desetak godina imali jedan potpuni zastoj po tom pitanju e sada se jelte nešto konačno dešava i da kažem došlo je vreme boljih, mi vidimo da su generacije sada aktivne i da je sada bukvalno svako aktivista, ne mislim pod tim nešto loše da je svako nego da se kod svih probudila neka svest, da imamo sada jednu solidarnost, da su mladi izašli na ulice i u tom smisli oni EHO i doživljavaju kao nekog sa kim podele ideje“.

Obe su bile mentorke na kampu na Vlasini, gde su radile sa mladima. Jelena Kulić ističe da je rad sa mladima pokazao veliki napredak a sa tim je saglasna i Snežana.

„Ja sam tu decu upoznala na uvodnoj radionici u kreativnom habu i mogu da vam kažem od onog trenutka kada su se formirale grupe gde su njih petnaestak međusobno znaju – ne znaju došli smo do toga da na završnim danima na Vlasinskom jezeru se druže svi zajedno, imali su raznorazne radionice i tako da su svoje vreme proveli na jedan edukativan način i slobodno vreme. Pričali smo o tim mehanizmima i kako oni mogu uopšte da dođu do lokalne samouprave i kako im je potrebno 100 potpisa u lokalnoj zajednici kako bi otvorili neku javnu raspravu u opštini, nisu znali neke stvari, naučili su mnogo toga ali su pitali sve što ih zanima, dosta su komunikativni i gledali smo da pokrijemo na tom kampu većinu tema koje njih mogu da zainteresuju tako da ja sam zadovoljna sa njima i sad nadalje kad radimo imaju ideje i opet kažem moj je utisak veoma pozitivan i od one početne tačke kad smo krenuli i sad vidi se velika razlika i promena i njihova želja za ličnim rastom i za doprinos svojoj zajednici je stvarno velika“, ispričala je Jelena.

Snežana je naglasila da je rad sa mladima iz Leskovca bio izuzetno inspirativan.

„Meni je bilo zadovoljstvo da radim sa leskovačkom decom, ne znam da li svi imate takav stav kao i ja ali  mislim da je Leskovac bio avangarda i devedesetih godina, baš smo malopre komentarisali koliko je odavde organizacija poteklo i sada u ovo vreme kad su nam lokalne poput Prokuplja i manjih gradova potpuno mrtve u Leskovcu se nešto dešava, eto I ja se pitam je relativno nova organizacija koja je napravila čudo na ovim prostorima i bilo mi je drago da radim sa leskovačkom decom baš da vidim taj proaktivni pristup i vrlo sam zadovoljna i kako su oni učestvovali, pričali smo i o mobilizaciji, neki opšti zaključak kada smo radili sa mladima je bio da svako može da uradi nešto za svoju zajednicu, i pojedinac i kao grupa i bila sam zadovoljna kako su učestovali tako da ja mislim da vi imate potencijal u mladim ljudima ovde veliki“, poručila je Snežana.

Kada je tema prešla na pitanje finansiranja aktivizma, Jelena je istakla da se mnogi ljudi pogrešno povezuju sa visokim honorarima u aktivizmu.

„Aktivisti su tu da osveste ljude o problemima, ali daleko od toga da su mnogo plaćeni. Aktivizam potiče iz ličnog osećaja, iz srca. Naravno, za neke aktivnosti ti trebaju sredstva, ali mi kao volonteri često radimo besplatno“, objašnjava Jelena.

Snežana je dodala da u aktivizmu nema novca i da tu predrasudu možemo odmah da razbijemo.

„Ja mogu da kažem da u aktivizmu nema novca, odmah da razbijemo tu predrasudu. Aktivizam je tvoja želja da doprineseš i ti izgaraš za neku ideju i hoćeš da svet bude bolji i to je dvadesetčetovoročasovni posao koji ti niko ne plaća a zadovoljstvo je samo tvoje angažovanje. Volonterizam je uređen zakonom tako da tu ne dobijaš honorar ali postoje projekti na kojima može da bude plaćen u smislu nekog tvog utroška resursa ne znam recimo goriva, hrane i tako dalje ali u prinicpu volonterizam i aktivizam su slične dve stvari i tvoja nagrada je tvoje zadovoljstvo što to radiš, što si koristan ili ja to tako vidim možda sam ja utopista ali da mladim ljudima odmah kažemo da ovo što radimo najčešće radimo potpuno pro bono“.

Za mlade koji se još nisu uključili u aktivizam, Jelena Kulić uputila je poziv mladima da su uvek mogu da posete njihov kreativnom hab da dobiju informacije, da se druženje, razmene ideje ili da samo popiju kafu.

„Dobrodošli su uvek, a naš kreativni hab će se tek razvijati i biti kutak za mlade“, poručila je Kulićeva

Snežana Ilić imala je jasnu poruku za mlade:

„Ja bih im poručila da nađu neku svoju strast koja će da ih vodi i da se trude da budu društveno korisni jer kad jednom otrkiju kako je lepo da nešto dobro uradiš za sebe i svoju zajednicu i da poboljšaš ovaj svet da se više od toga da kažem „ne leči“, inficiran jednom kao aktivista uvek ćeš da razmiljaš kao aktivista, kao proativni koristan građanin i tako gradiš svoju zemlju“.

Ceo razgovor sa Snežanom Ilić i Jelenom Kulić možete poslušati na našem YouTube kanalu.