Sasvim je logično da zemlja u kojoj je, bar do skoro, prva i omiljena dečija igračka bila lopta, a talenat za kolektivne sportove vrca na sve strane, bude sportska velesila, jača čak i od nekih po površini i broju stanovnika mnogo većih i bogatijih.

Iako bi prosečan Srbin, verovatno, dao sve ikada osvojene medalje u ostalim sportovima za jedno finale svetskog prvenstva u fudbalu, ovo je, ipak, zemlja košarke…

To je bila, to će biti, a to će i ostati.

Od vremena Nebojše Popovića, profesora Aleksandra Nikolića, Bore Stankovića. Radomira Šapera, pa do Žeravice,Koraća Bože Maljkovića, Laleta Lučića, Dude Ivkovića, Željka Obradovića i Saleta Đorđevića, činjenica je da je košarka sport u kome se najbolje i sistematski radilo, i da je , zapravo, taj teški rad napravio bazu, doneo rezultate i stvorio ono što je danas širom sveta poznato kao jugoslovenska škola košarke.

Upravo zato, kada me neko pita – zašto košarka a ne fudbal, imam dugačak spisak odgovora…
Dakle,

“ Zašto fudbalski „orlovi“ nisu uspešni kao košarkaški? “

Zašto obruč i trojka, a ne gol i offside?

1. Zato što košarkaške ne zanima Šavija.. Ko god ona bila…

2. Zato što fudbalski orlovi postanu momentalno ometeni u razvoju čim osete veliku lovu i kroče na neki od beogradskih splavova.

3. Zato što Nemanja Bjelica sa sobom nosi ranac pun knjiga…

4. Zato što odnos prema reprezentaciji nije samo stvar relacije igrača i trenera….Fudbalskoj reprezentaciji Srbije ni Murinjo i Anćeloti zajedno ne bi pomogli.

5. Zato što svako dete koje trenira košarku u Srbiji zna ko su Sale Đorđevic, Žoc i Duda…

6. Zato što postoji strahopoštovanje prema onome što ti ljudi predstavljaju, prema onome što su postigli u svojim karijerama i što te je, prosto, sramota da ih razočaraš.

7. Zato sto su većina ljudi u savezu institucije ovog sporta i zato što u svojim kolekcijama imaju više zlatnih medalja nego NBS zlatnih poluga…

8. Zato što KSS nema Toleta Karadžića… I zato što na istoj klupi sede Sale, Neša Ilić, Muta i Jovica Antonić.

9. Zato što su Nedović i Bogdanović najbolji ortaci, iako su nosili dresove večitih…

10. Zato što su Divac i Tomašević igrali i za crno i za crveno bele.

11. Zato što ni jedan navijač Zvezde neće fizički napasti Sašu Danilovića, a ni jedan navijač Partizana Moku..

12. Zato što će Kari Pešic najuriti Radmanovića, a Sale Micova kada su im najviše potrebni, i opet napraviti rezultat…

13. Zato što se refleksno ustaje kada se pojavi Bora Stanković…

14. Zato što ću, kao „ciganin“, otvoreno reći da ne volim Duleta Vujoševića, ali i to da je veliki trener…

15. Zbog Nebojše Popovića, profesora Aleksandra Nikolića, Šapera, Žeravice, Koraća, Dalipagića…

16. Zbog Bodiroge i Stojakovića….

17. Zbog Laleta Lučića i Duška Ivanovića….

18. Zato što „danas svi igraju fudbal“ i danas svi igraju košarku!

19. Zato jer će Vladimir Štimac doći na pripreme reprezentacije makar samo mahao peškirom i nosio vodu i opremu ostalima..

20. Zato što nam nije važno koji su dres nosili Kalina i sin Dragan….

21. Zato što mi je žao sto nema Lučića i Novice, iako su grobari!

22. Zato što se stoji u stavu mirno kad se pomene Žućko Korać…

23. Zato što smo voleli Vladimira Cvetkovića i obožavali Zufera Avdiju…

24. Zato što klinci rođeni mnogo posle EP u Atini 1995. znaju za čuveno kucanje Danilovića preko Sabonisa…

25. Zbog trojki Đorđevića protiv Huventuda i Hrvatske….

26. Zbog Saletovog 41 poena u finalu protiv Litvanije u Atini 1995.

27. Zbog Atlante…

28. Zbog eliminacije SAD u četvrtfinalu SP na njihovom terenu i osvajanja svetskog zlata u najkošarkaškijem gradu na svetu Indijanapolisu…

29. Zbog Rajka Žižića i Raše Radovanovića…

30. Zbog Bože i Marine Maljković….

31. Zbog sestara Dabović…

32. Zbog Razije Mujanović i Anđelije Arbutine….

33. Zato što sam košarku počeo da pratim uz Jugoplastiku/POP 84, i što je bilo sasvim normalno da se u Srbiji navija za tim iz Splita…

34. Zato što nema rivalstva Zvezde i Partizana kada se igra za Srbiju.

35. Zato što i danas smatraju Dražena, Kukoča i Rađu košarkaškim vanzemaljcima…

36. Zato što smo voleli mladog Žana Tabaka i Velimira Perasovića..

37. Zbog rahmetli Mirze Delibašića

38. Zbog Plećaša, Andra Knega i Krešimira Ćosića….

39. Zato što: Bodiroga, Danilović, Obradović, Sretenović, Paspalj, Berić, Đorđević, Rebrača, Divac, Savić, Tomašević i Koturović…

40. Zbog Atine 1995., velikog povratka i prve velike sportske radosti koju su priuštili jednom četrnaestogodišnjaku posle skoro trogodišnjih sankcija i Barija i Tokija…

Eto, zato košarka.

I juče..

I danas..

I sutra!

Zauvek!

(kraj)