Kada je pre nekoliko meseci profesor dr Miodrag Stojković, koji važi za jednog od naših najvećih naučnika i vodećeg stručnjaka u svetu u oblasti genetike, napustio Srbiju, ostao je utisak da je “eto i on otišao iz zemlje” – i to po drugi put.

Tom utisku, da je on kao i mnogi rešio da spakuje svoje znanje u kofer zbog nezadovoljstva i ode u svet gde se to znanje mnogo više ceni i vrednuje, doprinela su dešavanja pre njegovog odlaska – neprolazak u prvi krug izbora SANU i razrešenje sa mesta šefa Katedre za matične ćelije na doktorskim studijama Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.

Profesor Stojković, genetičar i vlasnik poznate specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, otišao je na Harvard, a za Nedeljnik je sada prvi put govorio o pravim razlozima napuštanja Srbije.

“Kada smo Petra i ja dobili ponude, bilo je vrlo teško odvojiti se od Leskovca. Ali proveli smo godine u pokušaju da shvatimo zašto sistem mrzi onoga ko drugačije misli, zašto je bezuspešno dokazivanje da treba prozvati i kazniti falsifikatore diploma a ne one koji na njih ukazuju. Na kraju, u takvoj atmosferi nije čudo što mala grupa ljudi političku vlast doživljava kao demonstraciju moći, pretnji i zastrašivanja koja u malim mestima postaje normalna pojava i na ulici. Ljudi koji su se do juče pozivali na prijateljstvo počeli su da okreću glavu, da izbegavaju susrete, sve u strahu od lokalnih moćnika. Na to dodamo i ono najbitnije – želju za naučnim radom. Odlazak je bio neminovan”, rekao je Stojković.

Kako je rekao, „u takvoj atmosferi nije čudo što mala grupa ljudi političku vlast doživljava kao demonstraciju moći, pretnji i zastrašivanja koja u malim mestima postaje normalna pojava i na ulici“.

„Ljudi koji su se do juče pozivali na prijateljstvo počeli su da okreću glavu, da izbegavaju susrete, sve u strahu od lokalnih moćnika. Na to dodam i ono najbitnije – želju za naučnim radom. Odlazak je bio neminovan“, rekao je Stojković.

Na pitanje šta iz „zdravstvenog kartona“ Srbije vidi, on je rekao da ona „sve više liči na umornu staricu koja se gasi iz dana u dan, ali živi u iluziji da će malo pudera poboljšati krvnu sliku“.

„Treba, i dobro je, ali ne bih se stalno hvalio novim putevima, tunelima, jer ako ovako nastavimo, svi oni će biti za upotrebu u jednom pracu. Kod nas postoje ljudi koji mogu da rade posao kvalitetno ali nemaju čime. To nije samo problem zdravstva“, napomenuo je Stojković.

On je naveo da je „Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, nismo Švajcarska ili Finska kako neki to uporno tvrde“.

„Nismo, jer kod nas ne postoji visoka tehnologija, a oni koji treba da se pobrinu da je uvedu upoznati su sa njom kao što je Pavle Vujisić u poznatoj seriji poznavao gospođu Hadži Pešićevu“, rekao je Stojković.

Kako je rekao „možda u Srbiji ne možemo da imao Harvard, ali kada bismo mladima ponudili pristojne uslove za rad, mnogi od njih bi svoju karijeru nastavili kod kuće“.

On je naveo da Srbija, „sa mizernim budžetom za nauku i obrazovanje, izgleda kao zemlja koja poduprta na štap kaska za drugima koji već lete“.

„I zato je još više nerazumljiva politika jarbola, diznilendskih megaspomenika, stadiona i pogrešno trošenje para. I da se popnemo na najveći jarbol na svetu, ovi koji lete će i dalje biti nedostižni“, rekao je Stojković.