Alergija na hladno spada u grupu fizičkih urtikarija i najčešća je u zemljama sa hladnom klimom i karakteristična je kod mlađih osoba kao i kod žena. Nekoliko minuta nakon izlaganja kože hladnom vazduhu, tečnosti ili predmeta, javlja se osip, crvenilo i ove reakcije mogu biti primarne ili sekundarne, kao posledica drugih bolesti i stanja kao pokretača oboljenja, rekao je za JuGmediu Vojislav Mitrović, alergolog u Domu zdravlja u Leskovcu.

„Alergija na hladnoću najčešće se javlja kod mlađih osoba i njeno trajanje je 4 do 5 godina sa remisijama i periodima kada dolazi do dužeg poboljšanja kod skoro polovine pacijenata. Pored karakterističnog osipa, crvenila, svraba, otoka na pojedinim delovima tela, koji se javljaju samo nekoliko minuta nakon kontakta sa hladnim, ova alergijska reakcija može da izazove i  glavobolju, dispnoje, pad pritiska i gubitk svesti“, navodi doktor Mitrović.

Ovakve reakcije mogu se javiti i pri izlaganju tela hladnoj vodi, tako se pacijenti mogu udaviti pri plivanju u hladnoj vodi ili ugušiti zbog faringioalnog otoka nakon konzumiranja hladnog napitka ili hrane.

Šta su uzroci ?

Alergije na hladnoću javljaju se od 5,2 do 33,8 procenata populacije u zavisnosti od geografskog područja i veće su u zemljama sa hladnom klimom.

„Nije poznat uzrok ovih promena, ali je često urtikarija na hladno udružena sa nekim bakterijskim ili virusnim infekcijama kao što su hepatitis, borelioza, hiv, mononukleoza, tohorazmoza i parazitoze. Zbog toga kod nekih pacijenata pomaže upotreba antibiotika. Svakako su osetljiva koža i nasledje jedni od faktora“, objašnjava naš sagovornik.

Ko su osobe sa ovom bolešću ?

Kod nekih od njih mogu se naći neka imunološka odstupanja, naprimer: krioglobulinemija, povišen nivo LgE i to čak u 70 posto slučajeva, atopija i smanjenje nekih komponenti komplementnog sistema.

Kako se leči alergija na hladno?

„Svakako, izbegavanjem izlaganja hladnoći i adekvatnim oblačenjem. Takodje, izbegavanjem napora, stresa, konzumiranja alkohola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Neophodno je u ovakvim slučajevima, primeniti terapiju H1 antihistaminika i to u visokim dozama. Zatim potrebna je kratka primena sistemskih kortikosteroida ukoliko nema poboljšanja. Kod nekih pacijenata mogu se primenjivati i antibiotici. I potrebna je desenzibilizacija ili smanjenje sa subpragovnim i pragovnim izlaganjem štetnim uticajima uz stalan nadzor lekara“, savetuje alergolog.

Ono što je karakteristično za alergiju na hladnoću je da se testovi za fizičku urtikariju retko rade, da se osnovna bolest često ne prepoznaje, zato se pacijentu radi čitav niz nepotrebnih laboratorijskih testova.

„Zato je potrebno identifikovati pravi uzrok bolesti, sprovesti testove za fizičku urtikatiju ili COLD test kod alergije na hladno, dati terapiju u adekvatnim dozama. Pacijent bi morao da poboljša kvalitet života i psihofizičkog stanja“, zaključuje Vojislav Mitrović, alergolog u Domu zdravlja Leskovac.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa, grad Leskovac, koji je dodelio sredstva