NIŠ– Koliko čoveka koji se bori da sastavi kraj s krajem i veoma teško živi mogu da koštaju neregulisani status i zbog toga neplaćeni računi za struju, na svojoj koži poslednjih nekoliko meseci osetila je Suzana Spasić Selimović iz Niša.

Oronulog zdravlja, ova izuzetno uredna i čista pedesetpetogodišnja Nišlijka bukvalno se bori za život, ali vodi i paralelnu bitku kako da ne završi na ulici…

„Kao težak socijalni slučaj živim više od 20 godina. Razbolela sam se ozbiljno krajem devedesetih godina kada sam morala na operaciju karcinoma materice. Bolujem i od multiple skleroze i veoma teško se krećem, a nedavno mi je dijagnozom utvrđen i tumor na mozgu. Uz sve to stalno sam pod lekovima za depresiju. Pre 12 godina, 2002, od Centra za socijalni rad dobila sam kućicu od tridesetak kvadrata u kojoj živim sama. Kćerke su se udale, sinovi oženili i otišli svojim putem, a ja sam u kućici ovde u Ulici Ljubomira Nikolića 48. I deca sa svojim porodicama teško žive, ne mogu finansijski da mi pomognu tako da jedva sastavljam kraj s krajem. Primam kao socijalni slučaj pomoć od 8.400 dinara mesečno i to je sve – ispričala nam je Suzana.

U periodu do 2005.godine povremeno je plaćala struju, ali je, kaže, zbog slabog materijalnog stanja prestala da izmiruje tu obavezu. Rešenje da je oslobođena plaćanja električne energije nikada nije dobila i zbog nagomilanog duga i kamata našla se na sudu, gde je odlučeno da dug mora da izmiri, ili će biti prinudno naplaćen. Tu odluku suda Suzana Spasić Selimović dobila je početkom jeseni…

„Odmah sam se žalila na rešenje suda, jer svako može da se uveri u kakvim uslovima živim. Nema šta kod mene da se zapleni, imam gole zidove i televizijski prijemnik star sigurno preko 25 godina, polovnu veš-mašinu i električni šporet koje sam dobila od svoje dece i ležaj koji samo što se ne sruši – kaže ova Nišlijka.

Sud je, kako nam je rečeno, prihvatio njenu žalbu i doneo odluku da se privremeno obustavi prinudna naplata, tj. zaplena imovine zbog neplaćenih računa za struju. Ali, Suzana je brzo potom dobila obračun da dug koji je sa svim kamatama narastao na milion dinara, plati na 120 mesečnih rata. Mesečno bi trebalo da izdvaja baš onoliko koliko dobija socijalnu pomoć. Ona to ne može i kaže da nema ni zdravlja, ni snage da se sudi. Postoji bojazan da će zbog duga kućica u kojoj živi biti zaplenjena.

„Ne znam šta sve treba da očekujem. Kuća se vodi na moje ime i dobila sam je od Centra za socijalni rad na korišćenje. Ne znam šta bi oni koji predlažu zaplenu kućice mogli da urade sa njom i kako bi i kome mogli da je prodaju. Naravno, ne znam ni gde ću i kako ću ukoliko se objekat zaista zapleni, jedino gde mogu je ulica – kaže Suzana.

U niškoj elektrodistribuciji, saznali smo, još ima ovakvih i sličnih slučajeva…

(Kraj) POLITIKA