Destak građana Leskovca, uglavnom pripadnika političkih stranaka i udruženja građana, okupilo se danas ispred sedišta grada gde je održana konferencija za novinare i gde su za napad na Vladimira Šišikina, i generalno za nasilje koje vlada u Srbiji, prozvali predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i lokalno, gradonačelnika Leskovca.

Oni su, na pitanje Jugmedie, rekli da se nisu okupili kao predstavnici političkih stranaka, već kao građani i da slučaj Šiškin, fizički napadnut 9. juna u Marfi pabu od strane pet do šest mladića, nema političku konotaciju. 

„Zbog ovakvog stanja je najpre kriv Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije, a posle toga svakako snosi svoju odgovornost, pa i ti njegovi pukovnici koji po gradovima, a to su gradonačelnici koji se pitaju za sve i znaju sve. Siguran sam da gradonačelnik zna za sve ovo, i nema tu dileme da je on najvćei krivac za stanje u gradu“, kazao je Šiškin.

On je ocenio da je napada na njega izvršen kada se Srbija susreće na najbrutalnijim nasiljem i kada je cela Srbija ustala protiv nasilja.

„Zelenašenje je postalo – trend“, rekao je Šiškin i kazao da je uplašen za svoju bezbednost.

„Da se dešava u našem gradu najbrutalniji cilj nasilja, svakako jeste politčka stvar i svako jeste posledica društva u kome živimo i vlast koja vlada i koja  im daje jasne impulse da su ovakve stvari odobrene. Jer, da nisu odobrene, prvi čovek grada Leskovca je po nekoj moralnoj  svojoj dužnosti trebalo da izađe i najoštrije osudi i on, čak, pogura ceo proces i da počinoci budu što jače kažnjeni. Jer, pitam se za koliko bi brzo došli do tih zlikovaca da je napadnut funkcioner SNS, SPS ili bilo koji građanin“, kazao je Šiškin.

Šiškin je, inače, posle napada, na svom Fejsbuk profilu, koje ćemo preneti ispod teksta u celosti, napisao da je branio „mentalno“ obolelo lice koje se zaduživalo kod zelenaša, da su mu ti ljudi polomili prste, a da je reagovao na molbu njegove sestre, koja mu je prijateljica. Na pitanje Jugmedie zašto je on sam pokušao da deli pravdu i zašto nije slučaj prijavio policiji, on je kazao da za to nije imao odobrenje sestre prebijenog, te da nije delio pravdu „već samo vratio novac zelenašima uz prisustvo sestre brata koji se zaduživao“.

Na molbu novinara da kaže ko stoji iza grupe mladića koji su ga napali, uz napomenu da se pominje jedno ime, Šiškin je odbio da odgovori i kazao da policija radi svoj posao.

Inače, u ime građana, kako su se predstavili, govorila je Bojana Stefanović, novoizabrana predsednica GrO Pokret Srbija SRCE, ponovila skoro sve što je prethodno navedneo u saopštenju tog pokreta, osim što se zahvalila policiji.

„Pohvalili bismo dosadašnji rad policije i tužilaštva i nadamo se da će u toku daljeg procesa, pravda biti zadovoljerna, jer mi, kao građani, još uvek verujemo u rad ovih institucija. Iskreno se nadamo da će ovo krivično delo biti najstrožije sankcionisano i da se slični incidenti više neće ponoviti. U suprotnom, niko od nas se, u svom gradu, ne može i neće osećati bezbedno“, zaključila je.

U saopštenju, koje je jutros dostavilo Osnovno tužilaštvo, navodi se da su se četvorica mladića, osumnjičena da su fizički napali Šiškina i naneli mu povrede, predala, a jedan se sam prijavio.

Bojan Stefanović je kazala da će građani Leskovca biti pozvani na protest zbog slučaja Šiškin. „Mi, kao građani, planiramo da pozovemo građane na neki protest uskoro“.

Status Vladimira Šiškina 

Dragi moji prijatelji, dobro jutro.

Najpre bih želeo da se zahvalim svima koji su mi na bilo koji način uputili podršku.

Moja je čast što sam vaš prijatelj.

Upravo sam dobio dozvolu i podršku žene, koja nije želela da priča o svemu ovome, da mogu da iznesem sve detalje vezane za uzrok jučerašnjeg napada na mene.

Pre desetak dana, pozvala me prijateljica, koja živi i radi u Beogradu, vrlo uznemirena, da pokušamo zajedno da rešimo problem u koji je upao njen brat, a zbog nepoverenja koji ima u institucije, da taj problem rešimo interno.

Naime, njen brat, blaže mentalno zaostala osoba, službeno lice u gradu, pored svoje bolesti ima problema i sa sindromom lakih para.

Uzajmljivao se gde god je mogao i ko god bi mu ponudio novac.

Uzajmljivao je od 1000 dinara do 2-3000€.

Odnosno… nije zajmio, već su mu ljudi koji se bave zelenašenjem davali novac, ne obazirući se na to što i sami znaju ali i vide da je mentalno zaostao, i taj novac naplaćivali ogromnim kamatama, zbog kojih je taj momak morao od drugih da uzima novac ne bi li isplatio mesečne kamate i tako u krug.

Dug sa kamatama je došao do cifre od 18000€.

Problem je nastao kada je jedan od tih zelenaša rešio da zbog neplaćene mesečne kamate, tom momku polomi ruku.

I polomio mu je prste i lakat.

Majka tog momka je uplašena pozvala zelenaša da vrati novac, nije želela ni da prijavi, samo da vrati novac i da ga zamoli da njenog sina ostavi na miru.

Na pitanje da li duguje još 15000 dinara, zelenaš joj je odgovorio da sada duguje 450€, a da taj novac duguje jer je ovaj morao da ga bije.

Dakle, on je njoj naplatio što je njenom sinu polomio ruku zbog 15000 dinara.

Videvši da je vrag odneo šalu, majka zove svoju ćerku koja je u Beogradu, uz pritisak majke i ćerke, sin govori kome sve duguje i ćerka odlučuje da njega hospitalizuje na odelenju za nervne bolesnike, jer je ozbiljno bolesna osoba, a da se ona uzajmi, pokupi sav novac iz kuće, i vrati tih 18000€ po spisku koji je sastavljen uz pritisak svih ukućana.

U istom danu su me zvali i ta moja drugarica, ali i njen suprug, moj takođe dobar prijatelj, vrlo poznat čovek u gradu, uz molbu da pozovemo sve ljude sa spiska i vratimo novac.

Ispričali su mi šta se desilo, video sam da su vidno uplašeni zbog polomljene ruke… objasnili su mi zašto nisu prijavili, da žele da sve finansijski zatvore anonimno, da njega hospitalizuju i da reše problem zauvek.

Prvo smo pozvali tog momka koji lomi ruke zbog kamate.

Dali smo mu novac, rekli mu da znamo šta se desilo, i da nije prijavljen jer je ovaj jadnik danima trpeo bolove i kretao se sa polomljenom rukom, jer se plašio da ga ponovo ne povrede, da se majka uplašila kasnije kada su mu stavili gips i kada su otkrili zbog čega mu je ruka polomljena.

Iskren da budem… hteo sam tom zelenašu, napaljenom balavcu (mlađi momak) obe ruke da polomim… ali imam dovoljno godina a Boga mi i iskustva da moram da se suzdržim… pa sam mu samo reko da ne prilazi više tim ljudima, i da je njegov “dužnik” sada na psihijatriji zbog takvih kao što je on.

Otišli smo, svako na svoju stranu.

U tom danu sam se video sa svima kojima smo “vratili” pare, i završili sa zelenašima.

Eto… desetak dana posle vraćanja dugova, napadnut sam od strane te “ekipe” momaka, dobro poznatih policiji, za mene klinaca, koji kako sam čuo juče, maltretiraju, prebijaju, reketiraju, zadužuju ljude po gradu… pa su verovatno povređenog ponosa… ili kako god… pomislili da mogu da me javno isprebijaju i isponižavaju u po bela dana, u sred kafića, u sred gužve… ne bi li tako poslali poruku… ili šta ja znam šta je razlog bio da se ovako preračunaju.

Verujem da su umislili da sam im pokvario posao, jer ne mogu više da uzimaju novac od bolesnog dečka i da maltretiraju njegovu porodicu.

Neću da ulazim u to šta oni misle.

Juče sam saznao, da je ista ta ekipa, pre nekoliko dana jurila nekog drugog mučenika, da je taj jadnik od muke ušao u jedan lokal u centru grada i zaključao se u toalet, posle čega su upali i dobro izmaltretirali momka.

Sad se ja pitam… odakle tolika drskost i bezobrazluk, da nekom kao meni, balavci prilaze u po bela dana sa namerom da me prebiju javno, ponize, da se dokažu da neće biti milosti za nikog ko im se umeša u “posao”, ne shvatajući da se zbog takvih poslova ide u zatvor, da se zbog ovakvog ponašanja ide u zatvor, i da mogu da nalete na nekog kao što sam npr. ja.

Zar smo stvarno kao društvo otišli u toliki aut, da neko da sebi za pravo da prebija nekog u sred dana, da se lome ruke, naplaćuju batine deteta od roditelja?!

Predložio sam u jednom momentu ovom bračnom paru i to, da izvade uverenje o bolesti ovog momka i da se novac ne vrati nikom od ovih zelenaša… što bi potpuno bilo legitimno, jer su i ti zelenaši znali kome daju novac.

Nisu hteli tako, jer su bilo vidno uplašeni, i nisu želeli da im ponovo neko zakuca na vrata i traži novac jer je morao zbog opomene da polomi ruku…

Ništa ovo nije slučajno.. dragi moji prijatelji.

Na moju veliku žalost, ovo je realnost u koju živimo.

Prebijanja, reketiranja, iznude, droga, prostitucija, zelenašenje, zastrašivanja… toga se moramo kao društvo rešiti.

Ako danas ne odreagujemo, sutra će napasti nekog slabijeg, i polomiću mu ruke, noge, glavu, isprebijaće ga njih šestoro, mogu i da ubiju nekog… i ništa.

Moramo kao društvo da svi zajedno zaustavimo ovaj trend nasilja i maltretiranja!

Nekoliko vas je baš o tome i pisalo…

Ako su krenuli na mene, šta da očekuje neko neeksponiran, neko slabiji… kome on da se žali i kako od da se odbrani?!

Ovo su trendovi koje država postavlja.

Ništa od ovoga se ne dešava slučajno.

Ja u slučajnosti ne verujem!

Za kraj samo bih da dodam, da je taj momak smešten na odelenju psihijatrijske bolnice u Toponica, i da je u težem stanju.

Takvom su davali novac i takvog maltretirali, polomili ruku, a on ćutao i krio od svih.

Ekipa je u “bekstvu”, očekuje se njihovo pojavljivanje sa nekim “skupljim” advokatima… jer valjda je to sada moderno… a ja se iskreno nadam da će policija i tužilaštvo da odrade svoj posao i poslati poruku da će ovakva krivična dela biti isečena u korenu.

Prišlo mi je njih 5-6.

Došli su sa namerom da me prebiju, ponize, verovatno i ozbiljnije povrede. Jedan od učesnika u tuči je pokušao da me ubode, pokušavali su i stolicama i stolovima i rukama i nogama… juče je neko u punom kafiću mogao ozbiljno da bude povređen, a mene su namenski došli da unakaze.

Moja je sreća što malo znam, malo sam jak, malo su mi pritekli i drugi u pomoć, a malo me i Bog sačuvao.

Dobro je što niko nije ozbiljnije povređen.

Poruku moramo poslati i svi mi, da se ovako nešto više ne ponovi!

Napisaću i zašto.

U neformalnom razgovoru sa prijateljima i mojim istomišljenicima u policijskoj upravi, nezvanično mi je naglašeno da je od velikog značaja podići sve ovo na visok nivo.

Zašto.

Prvi razlog je, ako se nešto podigne na visoki nivo, policija brže i efikasnije deluje.

Drugo, tužilaštvo oštrije reaguje.

Treće, zbog moje lične bezbednosti… jer nemam pojma šta bolesnim umovima može da padne na pamet.

I četvrto, najvažnije… da se ovo ne bi desilo nekom slabijem, da se više nikada ne ponovi i da se pošalje jaka poruke, da će svi kojima ovako nešto da padne na pamet biti odmah sankcionisani!

Da ironija bude veća, juče sa u pabu došao da popijem kafu i sačekam svoje prijatelje da bi otišli u Beograd na protestu protiv nasilja…

Eto…

Moja moralna dužnost mi nalaže da napišem kako jeste bilo, i zbog sebe i zbog svih vas koji ste stali uz mene!

Hvala svima na podršci!