Od 1. januara krv se prikuplja, obrađuje i distribuira isključivo u pet velikih centara, od kojih je jedan Zavod za transfuziju krvi u Nišu, što znači da dobrovoljni davaoci krvi u Leskovcu, Vranju, Pirotu, Prokuplju i ostalih mesta sa jugoistoka Srbije više ne mogu da daju krv u svojim bolnicama već moraju da idu u Niš.

U leskovačkoj Opštoj bolnici nam je rečeno da će gradski Crveni krst barem tri puta mesečno organizovati dobrovoljno davanje krvi, uz asistenciju niških lekara, ali se slažu da novi zakon, koji je počeo da se primenjuje, donosi štetu, pre svega ovoj zdravstvenoj ustanovi.

“Do sada je bila praksa da, kada imamo pojedine operacije a potrebna je određena količina jedinica krvi, mogli smo da zamolimo porodicu i prijatelje pacijenta da daju krv. Po novom zakonu, to tako više ne može. Planiranje uzimanja krvi biće povereno Crvenom krstu, a građani će, kao i do sada, moći da daju krv na punktovima. Organizovano davanje krvi neće biti ukinuto, ali bolnice više neće biti mesta na kojima se prikuplja i obrađuje krv”, objašnjava nam direktor Opšte bolnice Leskovac Nebojša Dimitrijević.

Trenutno ima dovoljno zaliha krvi u leskovačkoj bolnici, ali to ubrzo, zbog primene novog zakona može da se promeni i napravi ozbiljan problem

Njegova bojazan je da će ova bolnica, koja se brine o pacijentima na širokom području, zbog svega ovoga imati velikih problema.

“Najpre, jer se mi brinemo o pacijentima od bugarske do kosovske granice. Razuđenost našeg okruga je prevelika. Drugo, naši dugogodišnji i redovni davaoci krvi ne žele da idu za Niš kako bi dali krv. Ja ne znam kako da objasnim ljudima u Ministarstvu zdravlja da postoji dugogodišnji revanšizam između Leskovčana i Nišlija. Niko odavde ne želi da ide u Niš kako bi dao krv za bilo koga”, kaže Dimitrijević.

Ističe da će se protiv primene novog zakona oštro boriti.

“Imaćemo sastanak u Nišu 21. januara upravo na ovu temu. Ja ću tražiti da se u rešavanje problema uključi i lokalna samouprava. Ne može ista pravila da važe za našu bolnicu i neku u Vojvodinji koja se brine o daleko manjem broju pacijenata. Ovaj zakon nam pravi ozbiljan problem i s pravom ističem bojazan da ćemo uskoro ostati bez potrebnih zaliha krvi”, zaključuje Dimitrijević.

Zbog primene novog zakona ogorčeni su i dobrovoljni davaoci.

“Užas! Sad svi koji smo davali krv to ne možemo više. Ako nekome hitno treba, mora da se kontaktira Niš, pa oni da šalju, ako imaju, tamo na zalihu. Drugo, oko tih akcija, odakle uopšte da znamo kad će i gde da budu organizovane i da l’ će bilo ko od nas u datom momentu moći tad da ode da da krv. Treba da se nađe vreme zbog posla, da si odmoran… Ne mogu oni da mi određuju kad ću da idem da dajem krv”, komentariše leskovčanin Marjan Mladenović.

Kako objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja, nova pravila trebalo bi da spreče nestašice krvi jer će centri za prikupljanje biti stalno u kontaktu i neće ignorisati potrebe drugih, kao što se sada dešava.

“Do sada je svaka bolnica prikupljala i čuvala krv, pa dok su jedni bacali rezerve, drugi su se borili sa nestašicom dragocene tečnosti”,  mišljenje je dr Branka Čalije, specijaliste transfuziologa i predsednika Republičke stručne komisije za transfuziologiju.

Dr Čalija dodaje da je novi način organizacije prikupljanja i obrade krvi racionalniji, ali i humaniji.

“Ponekad lekari izvrše pritisak na porodicu pacijenta zahtevajući da neko hitno da krv. Međutim, ta jedinica krvi mora najpre da se testira, što znači da nikako ne može da bude primenjena odmah, ma koliko da su pacijenti ugroženi. Članovi porodice ne bi trebalo da brinu o tome da li ima krvi ili ne. Tu odgovornost na njih niko ne bi smeo da prebacuje”, dodaje dr Čalija.

Procenjuje se da je Srbiji neophodno 250.000 jedinica krvi (kese krvi od po 450 mililitara), a trenutno prikupljamo oko 240.000 jedinica godišnje. Beogradu je neophodno oko 100.000 jedinica krvi, Novom Sadu oko 65.000, Nišu 70.000 i Kragujevcu oko 30.000.